Izvor: Politika, 16.Okt.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Smernice za prevenciju raka

U brošuri Svetske fondacije za istraživanje karcinoma navedene su stavke koje su značajne za odbranu organizma od nastanka ovog teškog oboljenja

U našoj zemlji svake godine od različitih vrsta karcinoma oboli 30.000 ljudi, a umre njih više od 19.000. Stanovništvo Srbije najviše pogađa rak pluća od koga godišnje oboli 5.200 osoba, od raka dojke razboli se 4.000 žena, a 3.500 ljudi boluje od raka debelog creva. Po učestalosti oboljenja, slede rak grlića materice, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od kojeg godišnje oboli između 1.400 i 1.500 žena, dok je kod muške populacije najčešći karcinom pluća, bronhija i prostate.

Iako se često u javnosti može čuti da je ova opaka bolest jedna od onih na čiju pojavu nikako ne možemo da utičemo, više od 20 svetskih stručnjaka-onkologa, na osnovu različitih dugogodišnjeg istraživanja, došlo je do nekih zaključaka koji mogu pomoći u prevenciji nastanka ovog opakog oboljenja. Istraživanja pokazuju da bi broj obolelih mogao biri manji za trećinu ukoliko bi ljudi promenili način ishrane, održavali idealnu telesnu težinu i redovno se bavili fizičkom aktivnošću.

U brošuri „Smernice za prevenciju raka” britanskog odeljenja Svetske fondacije za istraživanje karcinoma dati su saveti kojih se svaki čovek može pridržavati, a koji su glavni za odbranu organizma od nastanka oboljenja.

Nutricionisti objašnjavaju da jedna od osnovnih navika naših ljudi da na meniju uvek moraju da imaju meso nije dobra. Treba imati pet obroka dnevno, a u tanjiru uvek treba da se nađu voće i povrće. Ono što izdvaja hranu biljnog porekla kao izuzetno dobru za očuvanje zdravlja jeste to što ona sadrži takozvane fitohemikalije koje mogu da spreče nastanak opakog oboljenja.

Ispitivanje ukazuje na to da konzumiranje crvenog mesa povećava opasnost od nastanka raka, i da zbog toga treba ograničiti njegovo unošenje u manjim porcijama od 80 grama, i to najviše nekoliko puta nedeljno. Unošenje prevelike količine svinjetine, jagnjetine ili govedine povećava verovatnoću za pojavu karcinoma creva, a stručnjaci kažu da treba izbegavati i mesne prerađevine. Naš narod ima naviku da jede beli hleb, ili da koristi belo brašno u pripremi poslastica, a stručnjaci upozoravaju da upravo ovu naviku treba što pre izmeniti.

– Naš narod nije dovoljno edukovan u oblasti zdrave ishrane. Istraživanja ukazuju upravo na vezu između ishrane i nastanka karcinoma. Era zdrave hrane će naše krajeve zahvatiti tek za pet godina, a uz usvajanje zdravih navika može da dođe i do smanjenja rizika od nastanka raka – istakla je Ana Todorović, nutricionista Doma zdravlja „Savski venac”.

Istraživanja stručnjaka pokazuju da je neophodno svakodnevno unošenje u organizam voća i povrća, koji su odlični u zaštiti od nastanka raka usta, grla, grkljana i želuca. Budući da su voćke bogate biljnim vlaknima odlične su i za prevenciju karcinoma creva, ali i raka pluća.

I nekonzumiranje alkohola može biti odličan saveznik u borbi protiv nastanka karcinoma. Za žene se preporučuje da ne piju više od jedne čaše piva ili vina, ili čašicu žestokog pića, dok je muškarcima dozvoljeno da popiju dve čaše alkoholnog pića. Dr Milka Popović, direktor Laboratorije za ortomolekularnu medicinu, kaže da ishrana može da utiče na funkciju naših gena.Ona objašnjava da u hrani na području Evrope generalno postoji deficit vrlo bitnog antikancerogenog minerala selena i da zato nije ni čudo što većina populacije pati od deficita ovog minerala pa tako sve više ljudi boluje od karcinoma.

– Genetsko ispitivanje omogućava nam da testiramo genetsku predispoziciju za nastanak određenih bolesti, pa i karcinoma. Dokazano je da hrana, kao što su brokoli, prokelj, kelj, karfiol i kupus, sadrži aktivnu supstancu „inidol-3-karbonil” koja pospešuje pravilan metabolizam estrogena i ublažava dejstvo lošeg estrogena. Ovim je moguće umanjiti rizik od nastanka karcinoma dojke – smatra dr Popović.

Koliko se svetski lekari bave ovom problematikom govori i podatak da je Centar za pomoć osobama sa karcinomom u Bristolu napravio posebni priručnik koji bi trebalo da pruži glavne smernice za ishranu pacijenata u zaštiti od opake bolesti. Dr Popović ističe da u preporukama stoji da je neophodno dnevno uzimanje dve litre vode, od osam do deset porcija voća i povrća, ali i pomenutih integralnih žitarica kao što je ovas, raž, heljda, proso, kinoa... Riba i piletina su, takođe, obavezne na meniju, kao i mnogi začini koji sadrže jake antioksidanse koji mogu biti od velike koristi, a nezaobilazni su i koštunjavo voće i semenke.

--------------------------------------------------------------

Nepravilna ishrana i stil života kao faktori rizika

Dr Slavica Dautović, pedijatar-endokrinolog iz Novog Sada, objašnjava da su, prema podacima Američkog nacionalnog instituta za rak, nepravilna ishrana i stil života faktori rizika za 35 do 50 odsto slučajeva raka. Ona tvrdi da nova istraživanja Univerziteta „Harvard” sve više potvrđuju važnost zdravih životnih navika u sprečavanju malignih oboljenja i, obrnuto, direktan štetan uticaj visokokalorične hrane bogate zasićenim mastima i rafinisanim šećerima na nastanak raka.

– Od svih bolesti današnjice maligna oboljenja izazivaju najveći strah. Nekontrolisan rast i širenje izmenjenih ćelija, oboljenje koje se naziva rak, nastaje zbog oštećenja gena koji kontrolišu ćelijski rast. Ovo oštećenje može biti urođeno ili stečeno tokom života usled delovanja različitih kancerogenih materija koje oštećuju membrane ćelija i nasledni materijal ćelije (genetski kod). Fizička aktivnost, kontrola telesne težine i pravilna ishrana mogu da spreče ili odlože razvoj nekih oblika raka kod ljudi koji imaju povećan rizik za ova oboljenja – naglasila je dr Dautović.

Naša sagovornica napominje da prva zapažanja o direktnom uticaju ishrane na pojavu raka potiču od britanskog lekara Denisa Birkita iz 1970. godine, dok je upotreba funkcionalne hrane za specifična zdravstvena stanja odobrena u Japanu 1980. godine.

– Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, gojaznost povećava rizik obolevanja od raka debelog creva, prostate, materice, dojke i organa za varenje za 30 odsto zbog metabolizma brojnih hormona u masnom tkivu. Soja je bogat izvor različitih antikancerogenih materija, uključujući lignine i fitoestrogene. Nemački naučnici su dokazali da je ishrana bogata sojom jedan od glavnih razloga ređe pojave raka dojke kod žena Azije – dodala je dr Dautović.

Danijela Davidov-Kesar

[objavljeno: 17/10/2008]

Nastavak na Politika...

RTS: Otvoren simpozijum koloproktologa