Izvor: Blic, 01.Nov.2009, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smanjena zaduženost Naftne industrije
Naftna industrija Srbije je nakon procesa refinansiranja uspela da popravi kreditni portfelj i poveća udeo srednjoročnog kreditiranja sa 20 na 65 odsto. To istovremeno znači da je ova kompanija uspela da smanji kamate i poveća rok otplate koji sada iznosi od dve do pet godina. Istovremeno, kako ističu u ovoj kompaniji, ukupna zaduženost je smanjena u odnosu na početak godine.
Tim povodom generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko je izjavio da završetak procesa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << restrukturiranja kreditnog portfelja NIS-a vidi kao veliki uspeh, imajući u vidu je taj posao obavljen u jeku ekonomske krize, kada su mnoga finansijska tržišta bila nedostupna. On je dodao da optimizacija finansijskog portfelja predstavlja deo strategije kompanije i omogućiće NIS-u da efikasnije upravlja kreditnim rizicima. Refinansiranje kreditnog portfelja bilo je predviđeno programom povećanja efikasnosti kompanije, koji je Upravni odbor odobrio još u julu 2009. godine.
NIS je na osnovu tendera odabrao sedam banaka koje će učestvovati u programu refinansiranja u 2009. godini. To su Alfa banka, NBG Vojvođanska banka, Erste banka, Banka Inteza, Eurobanka EFG, Moskovska banka i Pireus banka. Krediti koje NIS uzima od ovih banaka su refinansiranje kreditnog portfelja kompanije, koji je postojao još pre dolaska „Gasprom njefta".
Početkom 2009. godine obim kreditnog portfelja banaka, kako navode u NIS-u, bio je blizu kritičnih parametara – kako po obimu, tako i po kvalitetu kredita. Oko 80 odsto kreditnog portfelja kompanije činili su kratkoročni krediti, što je krajnje nepovoljno u situaciji finansijske krize, budući da u uslovima finansijske krize postoji rizik neprodužavanja bilo kog kratkoročnog kredita, a što može da dovede kompaniju u kritičnu situaciju.
U NIS-u ističu da refinansiranje kreditnog portfelja nije isto što i finansiranje programa modernizacije i tehničke rekonstrukcije rafinerijskog kompleksa NIS-a.
Modernizacija i rekonstrukcija se obavlja isključivo od sredstava dobijenih od „Gasprom njefta", strogo u skladu s uslovima kupoprodajnog ugovora. Tako je još u maju Upravni odbor NIS utvrdio obime finansiranja investicionog programa za 2009. godinu od strane „Gasprom njefta" u iznosu od 118 miliona evra. Taj novac dolazi iz „Gasprom njefta" i NIS ne obavlja kapitalna ulaganja u projekat ni sopstvenim sredstvima, ni sredstvima iz kredita, već isključivo sredstvima „Gasprom njefta".
