Izvor: Danas, 01.Jun.2016, 11:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slobodno tržište odgovorno za sumrak demokratije
Knjiga počasnog profesora na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Bernu i Univerziteta Severne Karoline Jirga Štajnera "Osnovi deliberativne demokratije" predstavljena je juče u knjižari-kafeu Službenog glasnika.
Štajner zagovara oživljavanje ideje opšteg interesa i uključivanje građana u odlučivanje (deliberacija). On kaže da je "u igri između moćnih političara i građana koji se rukovode isključivo ličnim interesima", ipak, "optimista, zato što veruje u >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << argumentovanu raspravu, mada nije ni naivan, jer zna važnost moći u politici".
* Zašto je evropska demokratija došla u situaciju opšte vladavine sile i ličnih interesa?
- Zapad je posle 1989. i pada Berlinskog zida imao osećaj da je slobodno tržište pobedilo i da će njegovom primenom u ekonomiji imati savršenu ravnotežu. Onda su neki ekonomisti ušli u političke nauke, a politikolozi počeli da uče iz ekonomije, tako da se pretpostavlja da, ako u ekonomiji svi učesnici teže maksimizaciji profita, u politici svi političari teže maksimizaciji glasova. To bi praktično značilo da rade samo ono što im pomaže u tome. Novinari su, takođe, sve više tržišno orijentisani u borbi za čitaoce.
*Ako je takvo stanje sa političarima, ekonomistima, medijima, ko je zadužen za opšti interes?
- Deliberacija podrazumeva da niko nema autoritet i vlast - ni crkve ni političke stranke, nego da sami građani između sebe razgovaraju o onome šta je najbolje. Zato je u deliberaciji toliko važno učešće građana i zato se širom sveta čine značajni napori da se gledišta običnih ljudi približe političarima.
* Kako komentarišete ocene pojedinih političkih krugova da su današnji demokratski procesi simulacija demokratije - stvaraju privid da ona postoji, a da se zapravo odlučuje u malom nedodirljivom krugu moćnika?
- To je odlična kritika. Zato na primer u Toskani u Italiji zakonom je obavezno da važne odluke moraju da se iznesu na raspravu pred slučajno odabrane grupe običnih građana.
* Da li danas više nema političara od integriteta kakvi su bili De Gol, Čerčil, Helmut Kol i šta je razlog tome?
- Danas imamo odličnog deliberativnog političara Baraka Obamu, koji je studirao deliberaciju na Harvardu. Kad je pre sedam godina izabran za predsednika SAD, njegov govor bio je potpuno deliberativan. Nažalost, republikanci nisu bilo voljni da mu "pruže ruku" i razgovaraju s njim, već samo da smanje njegove šanse da bude ponovo izabran. Štampa u Vašingtonu takođe nije bila od pomoći, jer je Obamu predstavljala kao nekog ko samo teži drugom mandatu. Obama je uradio mnogo stvari, uključujući pitanje istopolnih brakova, dogovor sa Iranom, ali mu to nije politički pomoglo. Potrebno nam je više političara kao što su Havel, Obama ili možda Angela Merkel po pitanju izbegličke krize.
* Koliko je Obama odgovoran za stanje u Siriji?
- Kao pobornik mira, Obama nije igrao američku imperijalnu igru. U idealnom svetu Obama i republikanci bi trebalo da sede i razgovaraju o tome šta je najbolji interes za Siriju i svet, ali pošto sam često u SAD, vidim da je sve to samo igra moći.
* Kako gledate na to što EU, koja počiva na demokratskim principima, ne insistira principijelno na njima kada je reč o državama kandidatima za članstvo, nego kao na primeru Srbije podstiče kršenje Ustava kad je reč o kosovskom pitanju ili zatvara oči pred "fantomskim" zlostavljanjem građana? Gde je tu deliberacija?
- Imam studentkinju doktoranta u Prištini, čija je tema uslovljavanje i deliberacija. Ona je prisustvovala sastancima predstavnika EU i lokalnih političara. Uslovljavanje znači da novac dobijate samo ako ispunite neki uslov. Deliberacija bi podrazumevala da ljudi u Briselu pitaju da li je neka mera dobra za vas ili bi trebalo da se uvede kasnije. Naravno, neka deliberacija, ipak, postoji.
U programu FPN
Knjigu profesora Jirga Štajnera Službeni glasnik je, u saizdavaštvu sa Fakultetom političkih nauka u Sarajevu, objavio u Biblioteci "Trag", čiji je urednik profesor FPN Slaviša Orlović. Pre jučerašnje promocije u Beogradu, Štajner je ovu knjigu predstavio u Sarajevu i Mostaru, jer je BiH - Srebrenica, uz Kolumbiju i Brazil izabrana među tri države na svetu u kojima su Štajnerovi istraživački timovi organizovali deliberativne rasprave među sukobljenim grupacijama. Orlović je najavio da će Štajnerova knjiga, u prevodu Gordane Ristić, ući u program Fakulteta političkih nauka.
.jpg)
