Izvor: Blic, 28.Jan.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slepi dečak najbolji recitator u Srbiji
POŽAREVAC - Mihajlo Mitrović, učenik trećeg razreda Osnovne škole „Dositej Obradović” u Požarevcu, iako potpuno slep, ide u školu sa vršnjacima i postiže odličan uspeh. Pored toga, lane je na takmičenju recitatora osvojio drugo mestu na Regionalnom takmičenju, a na Republičkom nadmetanju za slabovida i slepa lica u Beogradu bio je najbolji.
Mihajlo (u sredini) sa bratom Milanom i učiteljicom Nadom Avramović
Mihajlo voli da radi i na računaru, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a od prošle godine uspešno pohađa i Muzičku školu. Njegova učiteljica Nada Avramović kaže da je s njim već tri godine i da je super dečko.
- Uz pomoć Brajevog pisma, koje sam i ja morala na naučim, on uspešno sa ostalom decom savlađuje gradivo i odličan je učeni. Uz to odličan je sluhista i recitator. Lane je takmičari se sa ostalom decom osvojio drugo mesto na Regionalnom takmičenju recitatora, a u Beogradu na Republikom takmičenju za slabovida i slepa lica bio je pobednik. Kao dobar recitator učestvuje na svim školskim priredbama, po razredu trči sa ostalom decom, naučio je da sam ode do ormara i stavi u njega mašinu za pisanje Brajevog pisma, zaključa ormar i donese mi ključ. Šta da vam kažem to je bistro dete sa kojim nije teško raditi, normalno ako prosvetni radnik voli svoj poziv - priča učiteljica Nada.
Mihajlo u klupi sedi sa bratom Milanom blizancem i sa ponosom kaže da je od njega bolji učenik.
- Na polugodištu on je bio vrlo dobar, a ja odličan. Volim da učim, da recitujem, radim na računaru i sviram harmoniku. Na računaru umem da napravim folder, da pošaljem i i-mejl i drugo što mi je potrebno, a na harmonici sviram kolo, granu jorgovana, jedva čekam da nedelja dođe... Volim da trčim, da se igram i družim sa decom. Najbolji drugari, pored brata, su mi Aleksa, Stefan i Ilija, a drugarice Ana, Emilija i Sofija. Kad porastem hoću da postanem operater i da radim u „Telekomu” - priča sa osmehom Mihajlo.
Učiteljica Nada priča da je Mihajlo u prvom razredu, kada su učili slova, bukvar znao napamet i da ona o tome nije imala pojma.
- Tek kasnije shvatila sam da on ne zna da čita i da sve lekcije iz bukvara zna napamet. Počela sam onda s njim da radim dodatno i brzo je savladao Brajevo pismo - kaže Nada i dodaje da je njeno odeljenje zbog Mihajla postalo zanimljivo i drugim sredinama i da dolaze prosvetni radnici iz Kruševca, Novog Sada, Velikog Gradišta da vide kako on uči gradivo sa drugom decom, da bi naše iskustvo koristili i oni.
Njegova majka Valentimna, koja ga svakodnevno dovodi i odvodi iz škole, kaže da se u požarevačkoj bolnici porodila u sedmom mesecu.
- Mihajlo je bio težak 1.600, a Milan 1.750 grama. Odmah su prebačeni u Beograd gde su u inkubatoru proveli dva meseca. Mihajlo je tamo izgubio vid, a i Milan ima oštećenje. Ubrzo nas je zadesila još jedna tragedija jer mi je suprug, koji je bio vojno lice, stradao u vojsci. Živimo od muževljeve penzije, koju dobijaju deca, kao podstanari, a samo stan plaćamo 130 evra. Ja sam ekonomski tehničar, ali ne mogu da se zaposlim jer nema ko da brine o deci. Pomažu nam moji roditelji koji žive na selu - priča Valentina.
.jpg)
