Izvor: Politika, 17.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slep od rođenja, a vozi motocikl i svira na klaviru
Nikada nisam pristao da, iako lišen vida, život provedem u mraku, kaže uvek vedri i nasmejani Dušan Galović
Niš – Oduvek sam želeo da živim kao sav ostali svet. Roditelji, rođaci i prijatelji, a imam ih veliki broj, uvek su me ohrabrivali i podržavali u takvom opredeljenju. Zato sam i uspeo u mnogo čemu – kaže za naš list Dušan Galović (18), vedar i nasmejan mladić, gotovo dvometraš. Dušan je od rođenja slep, ali, kako kaže, nikada nije pristao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da, iako lišen vida, život provede u mraku.
– Najteže mi je bilo kada su me odbili u specijalnoj školi za slepe u Zemunu, odnosno kada mi je rečeno da ne mogu da se tamo školujem, da smo zakasnili... Ipak, u Nišu su se našli dobri ljudi, prihvatili su me u školi za opšte obrazovanje odraslih, takoreći danonoćno su sa mnom i, evo, već sam stigao do šestog razreda. Završiću i preostala dva razreda osnovne, a onda ću sve učiniti da upišem muzičku školu. To mi je životna želja, nadam se i ostvariv san – otkriva nam Dušan.
Za njega muzički instrumenti odavno nisu tajna. Kad sedne za klavijaturu, zasvira i zapeva „Žute dunje”, „Zajdi, zajdi”, ili „Zagrli me”, nema tog tvrdog srca koje neće zatreperiti. Umešno barata Dušan i laptopom, na njemu su snimljena predavanja iz škole, muzika... Programi su prilagođeni njegovim potrebama i mogućnostima, računar ga obaveštava o svakoj obavljenoj operaciji.
– Izvanredan je đak, prosto upija sve što čuje na predavanjima. Ima odličan osećaj za snalaženje u prostoru i istančan sluh. Naprosto zrači optimizmom i sve ljude u svom okruženju pokreće i motiviše na akciju, na maksimalno angažovanje – priča nam njegov nastavnik Milan Jovanović Uča, po čijim kombinovanim metodama Dušan savladava školsko gradivo.
U školu koju pohađa, ističe Jovanović, Dušan dolazi sam. Zna gde mu je učionica, gde mu je klupa.
– Nažalost, naša škola nema dozvolu da organizuje ispite za slepu i slabovidu decu, iako u Nišu za tim postoji velika potreba. Dušan kod nas sluša predavanja, ali odlazi u Beograd na polaganje ispita. Još se nije dogodilo da neki ispit nije položio – s ponosom ističe nastavnik Jovanović.
A da su pohvale Dušanovoj upornosti i spretnosti i te kako utemeljene, imali smo prilike da se i sami uverimo: u niškom parku Čair demonstrirao nam je – upravljanje motociklom!
– Naravno, lakše mi je kad imam suvozača. Sa mnom najčešće na motor sedne moj brat Miloš Jocić. On me na terenu kojim nisam ranije vozio usmerava, a ja upravljam motociklom bez ikakvih problema – kaže Dušan, a priču zatim vraćamo na njegovu omiljenu temu – muziku.
– Osnovaću jednog dana svoj bend, znam već sada da će se zvati „Optimisti” – uvereno nam najavljuje.
Našem razgovoru pridružuje se i Dejan Anđelković, pomoćnik direktora Narodnog univerziteta, u sklopu kojeg je škola za opšte obrazovanje odraslih. Nadovezuje se na Dušanove reči:
– Uspeće sigurno, on je jedinstven. Posle Brajove azbuke naučio je i azbuku i latinicu, piše kao svi mi. Duško sve zapaža, sve memoriše... Verujte, on čuje i trava kako raste – zaključuje Anđelković, dok pogledom pratimo Dušana kako s bratom Milošem odlazi na novi krug vožnje Čairom.
Za njega nema prepreka.
Toma Todorović
[objavljeno: 18/04/2009]
.jpg)
