Izvor: Politika, 28.Jan.2010, 23:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupoceni čuvar zdravlja
Domaći beli luk, prema oceni stručnjaka bolji od uvoznog, u Čačku dostigao cenu od čak 800 dinara za kilogram
Čačak – Na zelenoj pijaci u centru Čačka ove sedmice domaći beli luk izložen je tek na nekoliko tezgi i smrznuti prodavci, saopštavajući cenu, koriste svojevrsni eufemizam: 20 dinara za glavicu. Ukoliko kupac uporno pita pošto je kilogram, reći će mu da košta 800 dinara.
Taj isti luk u sitnim, neuglednim glavicama, koliko prošlog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oktobra, takođe na ovom mestu koštao je samo 220 dinara po kilogramu. Sa novom, januarskom cenom, čak i sa prosečnim srpskim prinosom od tri do četiri tone po hektaru, proizlazi da su povrtari koji ga gaje morali postati bogataši. Da li je to moguće?
– Nije. I pored trenutno visokih cena proizvođači nemaju enormnu zaradu jer se ova biljka kod nas gaji na usitnjenim površinama i na tradicionalni, skoro praistorijski način – kaže za „Politiku" prof. dr Radoš Pavlović (45), vanredni profesor Agronomskog fakulteta u Čačku na katedri za ratarstvo i povrtarstvo.
Postojbina biljke jeste Iran, prihvatili su je egipatski faraoni i pisali o njoj, a danas se, svuda po svetu, gaji na oko 400.000 hektara. U Evropi raste na površinama od 94.000 hektara pa bi Srbija, sa 8.000 hektara pod belim lukom, mogla da bude značajan proizvođač na Starom kontinentu.
– U Srbiji se uopšte ne proizvodi sadni materijal već se beli luk razmnožava vegetativno, dakle čenovima, a upravo su oni najviše zaraženi virusima i gljivičnim patogenima. To blokira postizanje boljih prinosa. Jedina selekcija je u tome što se za sadnju odvajaju periferni, dakle krupniji čenovi, jer mogu dati bolju biljku – navodi Pavlović.
Naš sagovornik objašnjava da bi se zdrav sadni materijal mogao dobiti primenom kulture tkiva, uzimanjem eksplantata sa vršnog dela klice, kao što se čini za seme krompira. Međutim, taj postupak kod nas niko i ne pokušava, niti su srpske fabrike lekova zainteresovane za luk kao nekad. Dragoceni alkaloid alicin iz ove biljke farmaceuti sada kupuju u inostranstvu, sintetizovan, a i narod sve češće na trpezu iznosi luk uvezen iz Kine ili Indije, gde ga ima najviše na svetu. Tako se pravi višestruka šteta, i devizna i zdravstvena.
– Uvozni luk je, nema sumnje, uoči transporta posebno tretiran zaštitnim sredstvima da ne bi proklijavao. Zato je glavica iz našeg povrtnjaka neuporedivo zdravija jer uglavnom nije prskana – ističe profesor.
On navodi da beli luk nije zahtevna kultura niti je setva skupa. Potrebno je oko 100 kilograma čenova za sadnju na jednom hektaru, navodnjavanje, odbrana od korova, zaštita od plamenjače. I Kinezi svoj izvozni luk gaje na isti način kao mi, pa su ipak našli računicu da ga razvoze i prodaju u drugim krajevima sveta. Stručnjaci tvrde da se primenom zdravog semena i savremenog načina proizvodnje mogu postići prinosi od pet do sedam tona prolećnog i od osam do devet tona ozimog luka po hektaru.
Ljuto povrće ima veliki značaj u ishrani zbog izrazite lekovitosti.
– Ona potiče od bogatstva etarskih ulja u belom luku, odnosno smeše raznih sulfida, a osnova je alicin koji ima visoko fungicidno dejstvo. Takođe, naučna ispitivanja potvrđuju narodno verovanje o posebno izraženom baktericidnom delovanju luka, što sprečava razna oboljenja. Luk, povrh toga, sadrži selen koji ima veliku ulogu u ljudskom organizmu, naročito za normalan rad srca – rekao nam je Radoš Pavlović.
Inače, kilogram uvoznog belog luka na čačanskoj tržnici i u radnjama košta od 230 do 270 dinara.
Gvozden Otašević
[objavljeno: 29/01/2010]
