Izvor: Blic, 30.Maj.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupe školarine, bolji uslovi rada
U Srbiji trenutno postoji šesnaest privatnih srednjih škola koje su akreditovane u Ministarstvu prosvete. Roditelji koji žele da im deca nastave školovanje u klimatizovanim učionicama, manjim grupama, da uče nekoliko stranih jezika, moraju biti spremni da godišnje izdvoje do 11.500 evra. Međutim, evidentno bolji uslovi rada ne znače automatski da privatne škole nude i kvalitetnije obrazovanje od državnih.
Sve privatne škole u Srbiji već na prvi pogled izgledaju daleko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << lepše od državnih. One su uredno okrečene, osvetljene, ograđene, trava podšišana, a dvorište uređeno. Uslovi za učenje su bolji. Nastava se organizuje u malim grupama, omogućen je mentorski rad, a posebna pažnja polaže se na bezbednost dece. Školarine su niže ako se učenik opredeli za klasičan sistem školovanja, koji podrazumeva boravak u školi od 9 do 14 sati, dok je nastava po koledž sistemu nešto skuplja. Međutum, uprkos brojnim prednostima, u Srbiji i dalje preovladava mišljenje da je sve to samo šminka za, u stvari, nizak nivo znanja koji đaci ovde dobijaju.
- Sin moje koleginice ide u privatnu ekonomsku školu. Uslovi u kojima on uči ne mogu se porediti sa onima u državnim školama. Kad je koleginica donosila slike, zaista mi je bilo krivo što isto ne mogu da priuštim svojom detetu. Međutim, posle samo godinu dana pokazalo se da moja ćerka zapravo zna mnogo više jer je profesorski kadar daleko kvalitetniji. Što je najvažnije za to ne plaća 3.500 evra godišnje - smatra Tanja Marković, majka učenice drugog razreda Prve ekonomske škole u Beogradu.
Međutim, roditelji koji upisuju decu u privatne škole ne slažu se s tim i ističu da je odnos nastavnika prema učenicima mnogo bolji i humaniji nego u državnim školama, da đaci moraju da se pridržavaju strogih pravila ponašanja i da se časovi ne pravdaju lako. Činjenicu da školovanje plaćaju, pravdaju time da ni državne škole nisu besplatne. Kada saberu troškove oko knjiga, ekskurzija, pribora, izleta, osiguranje, kažu, iznos nije mali.
- Trudimo se da razbijemo predrasude da se u privatne škole upisaju oni koji ne uspeju da dođu do željene državne škole. Naša škola koncipirana je tako da je pre svega namenjena deci koja žele da steknu posebna znanja iz matematike, informatike i fizike. Uostalom, rezultati koje na državnim i međunarodnim takmičenjima postižu naši učenici, govore o kvalitetu nastave i znanja koje dobijaju. Trenutno više uspeha imaju samo đaci Matematičke gimnazije. Takođe, prijemni ispit iz matematike organizovaćemo 3. juna, a školarina je 3.960 evra - kaže za „Blic" Dušan Komnenić, pomoćnik direktora Računarske gimnazije, i dodaje da deset najboljih učenika prima njihovu stipendiju.
Ipak, najviše zamerki na račun najvećeg broja privatnih srednjih škola odnosi se na nastavnički kadar koji, po mišljenju mnogih, nema iskustvo i kvalitet kao u državnim školama. Problem je i u našem mentalitetu jer pojedini roditelji, ali i učenici, misle da im to što su platili školarinu garantuje prolaznost i dobar uspeh. Ono što je bar za sada sigurno je da školovanje u privatnim školama nudi niz prednosti. Ali sigurno je i da za novac koji izdvajaju roditelji u Srbiji ne dobijaju ono što za iste pare nudi privatno obrazovanje u Evropi i Americi.
Međunarodna matura do 12.500 evra
Gimnazije „Crnjanski" i „Ruđer Bošković" u Beogradu uvele su program međunarodne mature (IBO). Nastava je na engleskom jeziku, a ova diploma omogućava im direktan upis na fakultete širom sveta. Program međunarodne mature traje dve godine i odgovara našem trećem i četvrtom razredu gimnazije. Školarina za program međunarodne mature u Gimnaziji „Crnjanski" košta 10.000 evra (osnovni paket), dok paket sa prevozom i ručkom košta 12.500 evra godišnje. U Gimnaziji „Ruđer Bošković" godišnja školarina za program međunarodne mature iznosi 11.500 evra.
