Izvor: Press, 23.Maj.2010, 06:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sistem na ivici ponora
Gotovo golobradi policajac od koga bi trebalo da očekujemo da bude „čuvar reda i zakona" bio je vođa kriminalne bande koja je otela mladića i tražila novac za njegov otkup
Nastavnik geografije u osnovnoj školi, od koga su roditelji očekivali da njihovoj deci usadi elementarna znanja, seksualno je zlostavljao nezrele dečake. Predsednica humanitarnog fonda za lečenje raka, za koju smo verovali da prikupljeni novac daje bolesnima, pare >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << je trošila na nakit i „krpice". Idući unazad, naći ćemo mnoge primere ljudi koji ne samo što nisu radili svoj posao, nego su radili ono što smo od njih najmanje očekivali.
Iako su mnogi ovakve pojave pokušavali da objasne time da „toga ima svuda u svetu", sociolozi upozoravaju da je Srbija postalo društvo u kome je sistem vrednosti postao toliko izokrenut da je bukvalno pred krahom!
Racionalizacija slabosti
Da sistem ne funkcioniše pokazuju i sva istraživanja javnog mnjenja, prema kojima je stepen poverenja građana u najvažnije državne i društvene institucije ekstremno nizak. Novija istraživanja pokazuju da je opalo poverenje čak i u vojsku i crkvu, institucije kojima se u Srbiji tradicionalno najviše verovalo.
Sociolog Ratko Božović upozorava da bi bilo bolje da prestanemo da rezonujemo da je „svuda isto", ističući da je to „racionalizacija naših slabosti".
- Pozivanje na druge postalo je opšte mesto naših grešaka. Postoje anomalije i u drugim društvima, ali ne u tolikoj meri, dok je to ovde dovedeno do ekstrema. Bolje bi nam bilo da se pogledamo u ogledalo i da jasno vidimo da smo društvo u haosu, nasilju i bezakonju, poremećeno do te mere da je na granici patologije. Živimo u pornografskom društvu, u kome je sve izgubilo meru, u kome moral nije ono što bi trebalo da bude, u kome ne postoji kultura odgovornosti i kajanja - smatra Božović.
Nasuprot njemu, kriminolog i psiholog Dobrivoje Radovanović smatra da nije problem u sistemu, već u tome što u svim profesijama i oblastima postoje devijantni pojedinci.
- U katolicizmu imate ogroman broj slučajeva pedofilije. Nije reč o „bolesnom" sistemu, već o ljudskoj prirodi. Samo je pitanje kada će se policija ili pravosuđe otkriti da je neko učinio nešto što nije trebalo. Ako policija ne radi, a mediji ćute, kao što je bilo ranije, onda izgleda da tih stvari nema. Međutim, kada se radi i kada se to objavljuje, pokaže se da ljudi u svim sektorima imaju svoje slabosti. Svaki sistem ima takvih problema i ne postoji sistem koji je imun na to - smatra Radovanović.
Razumevanje stanja u kome se nalazi srpsko društvo, prema Božovićevim rečima, postaje lakše ako se posmatra širi kontekst.
- Taman posla da branim pedofile, ali njihova „priča" je pripremljena. To je ekstremna devijacija koja je proizvedena u pornografskom društvu u kome je čovek razapet između onoga šta jeste i šta bi želeo da bude. U tim krajnostima otvara se Pandorina kutija u ličnosti, nakon čega čovek pokazuje svoju najgoru stranu. To počinje još u detinjstvu. Socijalni kontekst stavlja decu u okvir koji je neprirodan. Deca su naterana da se ponašaju i oblače kao odrasli, da budu ono što nisu - kaže Božović.
Propust u selekciji
On ocenjuje da je ceo lanac događaja doveo do toga da danas imamo razoreno društvo i sistem.
- Porodica više nije kolevka ličnosti - ogromno je siromaštvo, visok je procenat nepismenosti, imali smo ubrzanu istoriju, tranziciju u ekonomskom i vrednosnom smislu, bili smo odsečeni od sveta... Sve to rađa civilizacijski sporna ishodišta - kaže Božović.
Radovanović i Božović se slažu u oceni da su primeri profesionalnog ponašanja, suprotno onom koje se očekuje, posledica propusta u selekciji koji su mogli da budu izbegnuti.
Dobrivoje Radovanović smatra da društvo i država mogu delovati preventivno na prosvetu, medicinu i crkvu.
- Trebalo bi da se radi selekcija ljudi koja to eliminiše. Problem je što nemamo tu selekciju kao kapitalističke zemlje. Tamo se ne možete zaposliti ako nemate čistu prošlost i ne dobijete preporuke od nekog ko garantuje za vas. Ovde se ljudi zapošljavaju bez ikakvih provera - kaže Radovanović.
Objašnjavajući pojave poput policajca kriminalaca i nastavnika pedofila, Ratko Božović konstatuje da je začuđujuće koliko je mnogo ljudi na mestima na kojima ne bi trebalo da budu, ali ističe da je sve to moglo da se izbegne.
- Nemamo nikakav uvid kako su te osobe došle na ta mesta. Trebalo je da se vidi kakva je priroda te osobe. To se sve može saznati preko testova profila ličnosti, itd. Mi o tome ne vodimo računa. Umesto toga, ljudi na na razne pozicije dolaze preko veza, protekcija, mita... Pri tom, to je civilizacijsko pitanje, jer to nije dobro ni za samog čoveka koji je na pogrešnom mestu, a ni za društvo - kaže Božović.
.jpg)
