Izvor: Politika, 23.Sep.2013, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sirmijumski mučenici i Milanski edikt
Okupljenim građanima obratio se patrijarh Irinej besedom u kojoj je naglasio značaj Milanskog edikta i uloge cara Konstantina
Sremska Mitrovica – Završna svečanost povodom obeležavanja 1.700 godina Milanskog edikta i stradanja ranohrišćanskih mučenika u carskom gradu Sirmijumu održana je juče. Nakon svečane liturgije na gradskom trgu, koju je služio njegova svetost patrijarh Irinej sa jerejima, održana je litija kroz centar grada do Carske palate Sirmijum, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Gradske kuće i Bazilike Svetog Dimitrija.
Posle svečane liturgije i pozdravnih reči gradonačelnika Sremske Mitrovice Branislava Nedimovića, okupljenim građanima obratio se patrijarh Irinej kratkom besedom u kojoj je naglasio značaj Milanskog edikta i uloge cara Konstantina i, između ostalog, rekao:
– Ova godina je prilika da sagledamo koliko je hrišćanstvo zaslužno za preobražaj koji je učinilo u neznabožačkom i idolopokloničkom antičkom svetu. Zato je ovaj jubilej veliki dar koji nam Bog daruje, jer je Milanski edikt događaj koji je svojim značajem obeležio istoriju čovečanstva. U sećanju na Svetog Konstantina Velikog i njegovu majku Svetu caricu Jelenu nezaobilazno je i sećanje na Sirmijum, koji je bio bedem hrišćanstva i koji je položio prve žrtve u ime hrišćanstva.
U okviru obeležavanja ovog velikog hrišćanskog praznika, u Sremskoj Mitrovici je u subotu uveče u Muzeju Srema otvorena i izložba „Hrišćanstvo u Sirmijumu – Milanske edikt 313 – 2013”, koja dokumentima i istorijskim fragmentima otkrivenim u Sirmijumu podseća na sirmijumske mučenike, prvog episkopa sirmijumskog Irineja, koji je ubijen pod nalogu Dioklecijana, njegovog đakona Dimitrija, Svetu Anastaziju i mnoge druge, među kojima su i četiri klesara iz Ležimira, koji su živi zatvoreni u olovne kovčege i bačeni u Savu.
Deset godina posle pogroma hrišćana u Sirmijumu car Konstantin i njegov savladar i protivnik Licinije donose u Milanu edikt u kome kažu da „dozvolimo u isto vreme i hrišćanima i svima drugima slobodu da u pobožnosti slede religiju koju žele, tako da sve ono što na nebu postoji bude blagonaklono prema nama i svima onima koji su pod našom vlašću”.
J. Slatinac
objavljeno: 23.09.2013
.jpg)
