Izvor: Politika, 20.Sep.2011, 23:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sindikalci optužuju direktore škola da kriju broj zaposlenih
Ministarstvu prosvete i nauke dostavljeni podaci o zloupotrebama i zahtevi za smenu više od 60 direktora, čeka se reakcija nadležnih
I dok prosvetne vlasti proveravaju utvrđeni višak zaposlenih, sindikati tvrde da najveći problem predstavlja nezakonito ponašanje pojedinih direktora škola, koji neprijavljivanjem tačnog broja tehnoloških viškova, čuvaju mesta za zapošljavanje novih ljudi.
Podsetimo, prema podacima Ministarstva prosvete i nauke, samo 158 nastavnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je ostalo bez časova, dok 2.682 nema pun fond časova. Škole su iskazale potrebu za angažovanje 2.630 nastavnika sa delimičnom normom i za zapošljavanje 1.151 nastavnika sa punim fondom časova.
Da problem zaista postoji, priznao je i sam ministar prosvete i nauke dr Žarko Obradović, koji je rekao da je moguće da će ovaj broj biti daleko manji kada se provere svi podaci.
– Pažljivo ćemo da proverimo svaki od tih zahteva, da ne bi bilo zloupotreba. Nismo sigurni ni da je ovaj broj od 1.151 sasvim tačan. Moramo da proverimo da li, recimo, direktori negde čuvaju neko mesto za sebe – rekao je Obradović.
Slobodan Brajković, predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije ističe da su svi podaci o nezakonitom ponašanju direktora do kojih je došao njegov sindikat prosleđeni Ministarstvu prosvete i nauke, ali da nijedan direktor zbog toga nije smenjen.
– Kada ministarstvo ne bi sarađivalo sa direktorima koji kriju radna mesta, onda ne bi bio nijedan tehnološki višak. Ti direktori ne snose nikakve posledice, iako mi nastavljamo da ih prijavljujemo, a sa druge strane novi ljudi ulaze u nastavni proces i tako je država dvostruko oštećena, jer platu prima i tehnološki višak i novi zaposleni. Oni ta mesta čuvaju za neke veze, rodbinske, ministarske, za pare – javna tajna je da jedno mesto u obrazovanju košta od tri do pet hiljada evra. Slobodno to napišite – tvrdi Brajković.
Na naše pitanje da li su prijavili neke konkretne slučajeve ministarstvu, Brajković odgovara da je samo on prijavio pet-šest slučajeva, ali da to nije posao sindikata, već da to treba da istraži neko drugi.
„Ministar mora takve direktore odmah da smeni, a ne da se nalaže rešenjem da se u roku od 30 dana otklone nepravilnosti”, kaže Brajković.
Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Dragan Matijević je nedavno izjavio da je Unija Ministarstvu prosvete predala oko 56 dosijea o nezakonitom ili nekorektnom radu direktora škola u Srbiji (Beograd, Niš, Žabalj...) koji su primili nove ljude u obrazovni sistem, a preskakali su one koji su tehnološki višak.
Upitan kako direktor može da čuva radno mesto za sebe, specijalista pedagogije Slobodan Malušić, direktor osnovne škole „Đura Daničić”, kaže da po zakonu prvi čovek škole može da čuva svoje nekadašnje radno mesto samo u jednom mandatu i da za to vreme, na primer na mestu nastavnika srpskog jezika, zaposli kolegu koji će biti na toj poziciji četiri godine.
– Meni je ovo drugi mandat, ostalo mi je još dve godine i ja ću nakon toga u penziju. Ukoliko direktor ne odlazi u penziju, mora da konkuriše ponovo za to mesto ili za mesto nastavnika, odnosno u mom slučaju pedagoga – objašnjava Malušić.
On kaže i da suprotno uvreženom mišljenju, direktorska fotelja uopšte nije tako poželjna, jer „ste osim velikih obaveza i pod stalnom tenzijom šta će biti u drugom mandatu”.
– Direktorska plata je oko 50.000, odnosno samo 16 odsto veća od plate nastavnika, a donosi jako mnogo obaveza i odgovornosti, zato većina i zazire od ove pozicije. Na stranu što se u prosveti i zakonima dešavaju promene tako brzo da direktori ne stignu ni da ih primene u praksi – kaže naš sagovornik i dodaje da je čest slučaj da se posle deceniju i više direktorovanja nastavnik udalji od prakse, što takođe može biti pogubno po njegov rad.
Sandra Gucijan
objavljeno: 21.09.2011
