Izvor: Politika, 01.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Selo gde dolaze snahe
Najpoznatija snaha koja je boravila u Hajdučici je Olga Dunđerski. Kao svedočanstvo iz tog vremena ostao je zamak u kojem su se održavali balovi, gajili konji i sedelo na velikoj terasi sa pogledom na teniske terene i ribnjak
Hajdučica nije samo poznata po zamku Dunđerskih, o njoj se priča i kao o selu koje devojke ne zaobilaze. Škola, obdanište, svi putevi asfaltirani, pored kolovoza i trotoari, dom zdravlja, apoteka... to su sve aduti za ženidbu momaka iz Hajdučice. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << U odnosu na dva poslednja popisa broj stanovnika je povećan zbog priliva izbeglica – ali i pedesetak snaha.
Ipak, najpoznatija snaha koja je boravila u Hajdučici je Olga Dunđerski, udata za beogradskog industrijalca Vladu Ilića. Kao svedočanstvo iz tog vremena ostao je veliki zamak koji je bogatom paru služio kao letnjikovac. Tu su se održavali balovi, gajili engleski punokrvni konji i sedelo na velikoj terasi s pogledom na egzotično drveće, teniske terene i ribnjak.
Ovaj posed je bio u vlasništvu veleposednika Ištvana Damaskina, osnivača sela, ali je nesrećnik izgubio veliku sumu novca na kocki pa je, da bi izmirio dugove, celo imanje prodao za 670 ondašnjih dukata Lazaru Dunđerskom. Dunđerski je, kako se pretpostavlja, 1901. godine sagradio dvorac i dao ga kćerki Olgi u miraz. Četiri hiljade hektara šume i pašnjaka.
Lazar je imao dva sina Đorđa i Gedeona i kćerke Lenku, Milku i Olgu. Milka je nasledila imanje u Sokolcu, Lenka je umrla mlada, a Olga je posle očeve smrti vodila imanje u Hajdučici. Bila je uspešan i plemenit veleposednik, na imanju između dva rata bila je najbolja ergela konja u državi, gajila je i jorkširske svinje, vinograd na šest jutara, a mladice za voćnjake negovane su u staklenoj bašti – oranžeriji, imanje je imalo i 70 kilometara kanala sa pumpama za navodnjavanje.
Emilija Radakov je mašinski tehničar, zaposlena je u poljoprivrednom dobru "Hajdučica", a njen sektor su opšti poslovi. U opšte poslove spada i briga o zamku Dunđerskih koji je nacionalizovan posle Drugog svetskog rata i pod zaštitom je države. Ali, kad država otkaže, tu je Emilija.
– Do pre četiri godine ovde je bio haos, nije se moglo ući u park iza i ispred dvorca od trave i šiblja. Ja nisam stručak za hortikulturu, mašinac sam po struci, ali sam se konsultovala sa stručnjacima iz Novog Sada, tako da smo uspeli da parku vratimo nekadašnji izgled. Ne baš sasvim kako je izgledao, ali sada je mnogo bolje nego što je bilo –kaže Emilija Radakov.
Dvorac je od 1945. godine prolazio kroz različite periode, nekada je o njemu bolje vođena briga, nekada bi naišli "crni dani". Sve zavisi od toga kojoj je firmi bio dodeljen na korišćenje. Poslednjih godina zamak se obnavlja, dosta je urađeno i u enterijeru, okrečen je, ofarbana stolarija, a za to se najviše pobrinuo direktor PDP "Hajdučice" Mirko Radulović, koji je rodom iz tog kraja.
Sada u zamak dolaze i školske ekskurzije, a naša sagovornica Emilija već je dobro upoznata sa njegovom istorijom pa provodi đake kroz ovaj obnovljeni starinski ambijent.
– Dvorac je – priča naša sagovornica – imao ventilaciju, parno grejanje, kaljeve peći, imao je balsku salu i dnevnu sobu iz koje se izlazilo na terasu s pogledom na donji deo parka, na kojoj se sedelo ujutru i uživalo. U podrumu je bila kuhinja i sobe za kuvarice. Postojali su i liftovi kojima se hrana dopremala iz podruma u trpezariju u prizemlju.
Dvorac je u stilu klasicizma sa elementima baroka – bračni par Olga i Vlada Ilić sagradili su i crkvu Svetih arhangela Mihajla i Gavrila kao svoju zadužbinu. Danas pripada Hilandaru.
Jedna od najvrednijih slika u Olginom letnjikovcu je, po rečima Emilije Radakov, restaurirana grafika na kašmirskom platnu, koja se nalazi u kancelariji komercijalnog direktora "Hajdučice" Vlade Zlatkovića.
– Mi smo još društvena firma, u našem okruženju sve je privatizovano, pa u šali poljoprivredno dobro zovemo i "Užičkom republikom" – kaže Zlatković.
Ko će biti kupac još se ne zna, ali je privatizacija predviđena i za "Hajdučicu". Tako će i dvorac uskoro dobiti, ako ne novog vlasnika, a ono svakako novog staratelja koji će preuzeti brigu i o 500 stabala, među kojima i onih egzotičnih poput ginka, crnog jasena, sofore, gledičije i panonskog diva – starog hrasta lužnjaka.
Sadašnje poljoprivredno dobro je dosta pomoglo da se selo urbanizuje. U Hajdučici se nadaju da će se razvoj nastaviti i kada dođe novi vlasnik. Da snahe neće bežati iz sela, a egzotične vrste zarasti u korov.
Dragoljub Stevanović
[objavljeno: 01.05.2007.]
.jpg)
