Izvor: Politika, 28.Apr.2012, 22:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šećer hrani bolest
Zašto je lubenica slatki otrov i zašto nije sva zdrava hrana zdrava, objašnjava dr Ana Gifing, na osnovu iskustva sa 14.000 pacijenata
– Prema saznanjima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i udruženja „Nju ejdž” (New age)medicine, karcinomi u više od 95 odsto slučajeva nastaju zbog pogrešne ishrane. Osim što ljudi imaju navike koje nisu zdrave – uzimanja kolača i slatkiša, tu su i aditivi koji su višestruko prisutni u svim namirnicama, poput raznih emulgatora. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Sada imate proizvode i sa 30 odsto aditiva, a poražavajući je podatak da je u prehrambenoj ishrani već 10.000 aditiva – kaže za naš list dr Ana Gifing, čiji program hrono ishrane, o čemu drži predavanja širom sveta, naročito u Americi, iz temelja ruši veliki broj predrasuda, ne samo u našem narodu.
Možda će zvučati šokantno, ali lubenica, musli, mleko, „prženje” u teretani u večernjim časovima, samo su deo tih predrasuda. Ona kaže da principi ishrane anti ejdžing medicine, koja se bavi usporavanjem procesa starenja, jesu odavno i preporuke Svetske zdravstvene organizacije, ali i da je potrebno jako mnogo rada na promeni svesti ljudi.
– Primera radi,još 1984. su nas na Institut za majku i dete na pedijatriji učili da se kravlje mleko ne daje deci starijoj od tri godine. Sada je to promenjeno i preporuka SZO je da posle 12 meseci života deca uopšte ne treba da koriste kravlje mleko kao namirnicu, jer može da izazove razne poremećaje, čak i neke vrste karcinoma – objašnjava naša sagovornica.
Ona kaže da je pacijenti obično pitaju isto što i mi: kako ću da nadoknadim kalcijum. I to je jedna od predrasuda, odgovara i dodaje – primera radi u 100 mililitara mleka se nalazi 106 do 114 miligrama kalcijuma, ali se on ne može iskoristiti, dok u suvom listu peršuna ima oko 1.470 miligrama.
Dr Gifing je veliki protivnik šećera, kao i većina onkologa i stručnjaka koji se bave poremećajima ishrane.
– Šećer hrani bolest, hrani i rak, masne ćelije, uništava pankreas, uništava jetru, smanjuje čak i inteligenciju – ističe doktorka koja kaže da više od 12 godina nije pojela ništa slatko, jer kaže da više nema potrebu.
Voće jedemo, kaže, jer je slatko, a ne zato što je zdravo. Ona isključivo pije limunadu i ponekad ceđenu pomorandžu.
– Na primer, lubenica je dobra namirnica, ukoliko je jedemo u meri koja staje u šaku, a ne kao što mi znamo da odsečemo jedno parče kao pola lubenice. Ona ima glikemijski indeks viši od belog šećera. Po našim testovima, a imamo aparate koji to mogu da prate, svako ko ima neki problem posle lubenice višestruko pokvari rezultate, u roku od 24 časa se povećavaju masti, holesterol. To se odnosi i na smokvu i nektarine – kaže doktorka, kroz čiji je program hrono ishrane prošlo više od 14.000 pacijenata.
Po njenom objašnjenju, svakom čoveku je potrebno da koristi određene vrste namirnica u različita doba dana. Najbolje je jesti što više sirovog povrća, a idealni obrok bi bio pileće belo meso na žaru, uz salatu i neko varivo. Između obroka mora da prođe oko četiri časa.
Na primedbe vegetarijanaca da ljudsko telo nije prilagođeno ishrani namirnica životinjskog porekla, ona kaže da u svom programu ima dosta vegetarijanaca, ali da su rezultati kod njih daleko gori, odnosno sporiji je napredak.
– Oni često imaju manjak proteina i minerala, a višak masti. Da bi očuvali zdravlje, apsolutno je neophodno da uzimaju suplementaciju. Naši ljudi nisu dovoljno upoznati sa tim šta je to neophodno da uzimaju i često kažu „ja bih to prirodnim putem da nadoknadim”, što je apsolutno nemoguće. Svinjetina u sebi ima selena, ćuretina neke aminokiseline koje utiču na raspoloženje i inteligenciju, piletina i riba takođe, tako da ja to uvek preporučujem, kao i jaja, odnosno belance – ističe dr Gifing koja uskoro puni 51. godinu.
Ona upozorava i da nije sva hrana koja se kupuje u zdravoj hrani – zdrava.
– Ja bih maksimalno obratila pažnju na unos soje, ekspandiranih pahuljica, odnosno žitarica, jer su i naša iskustva i tu pokazala poremećaj rezultata kod pacijenata. Bolje je uzimati žitarice poput kinoe, koji se pripremaju kuvanjem i izbegavati industrijski pripremljene namirnice – savetuje ovaj stručnjak i dodaje da je neophodno da se čitaju deklaracije na namirnicama.
Sandra Gucijan
objavljeno: 29.04.2012
