Izvor: S media, 06.Sep.2010, 14:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samoubistvo (ni)je rešenje
Svake godine u Srbiji se ubije oko 90 tinejdžera. Sumnja se da je broj neregistrovanih samoubistava daleko veći, jer porodice ovu tragediju, zbog sramote i osude društva prijavljuju kao nesrećne slučajeve.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u periodu od 1997. do 2008. samoubistva su na drugom mestu od svih uzroka smrti među mladima od 15 do 24 godine. Svake godine u Srbiji se ubije oko 90 tinejdžera, a procenjuje se da čak 100 do 150 puta >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << više njih ima samoubilačke tendencije, odnosno da između 9.000 i 13.500 mladih osoba spada u potencijalne samoubice.
Samoubistva mladih su ozbiljan problem i vrlo česta pojava. Devojke tri puta češće pokušavaju da se ubiju, ali mladići tri puta češće u tome uspevaju.
Broj samoubistava pokazuje tendenciju porasta svuda u svetu, Svetska zdravstvena organizacija navodi da milion ljudi godišnje oduzme sebi život, što bi značilo da na svakih 40 minuta jedna osoba negde u svetu izvrši samoubistvo. U Evropi se po broju samoubistava na veoma visokom mestu nalaze: Finska ,Ukrajina, Slovenija, Hrvatska i Srbija.
-Godišnje se registruje od 70 do 110 samoubistava mladih. Broj pokušaja samoubistava kod mladih, daleko je veći nego kod starije populacije. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije broj pokušaja samoubistava se kreće oko 20 na jedno samoubistvo, dok kod mladih taj broj raste na 150 pokušaja na jedno izvršeno samoubistvo- kaže za S media portal Dejan Stojičić, aktivista Centra “Srce”koja se bavi prevencijom samoubistva.
Adolescenti najčešće impulsivno pokušavaju da se ubiju, pa nije lako predvideti takav akt. Ipak, neke promene u njihovom ponašanju i raspoloženju ukazuju na takav rizik. Posebnu pažnju treba obratiti ako je dete tužno, plačljivo, povlači se u sebe i ćuti ili pokazuje pojačanu napetost i razdražljivost.
-Postoje tri grupe faktori rizika za pokušaj samoubistva kod mlađih od 20 godina i deca osnovnoškolskog uzrasta. Prvi je gubitak voljene osobe, roditelja ili partnera, u drugu grupu spadaju filozofska pitanja, smisao života itd. i u treću grupu spada svaki oblik zlostavljanja, bilo da je reč o psihičkom ili seksualnom zlostavljanju - kaže Stojičić.
Na Egzit festivalu organizacija Srce istraživala je šta mladima najviše pomaže u rešavanju problema. Četvrtina njih navela je samopomoć kao rešenje. Pod tim oni navode ignorisanje problema ili racionalno pristupanje i suočavanje. Druga vrsta pomoći je razgovor sa okolinom, bilo da su to prijatelji, porodica, institucije. Treće je bavljene sportom, a zatim i konzumiranje alkohola, droga.
-Dečaci češće izvršavaju samoubistvo, možda je to zbog impusivnosti koja je kakrakteristična za doba adolescencije. Ako se još konzumira alkohol i droga to često vodi ka okretanju agresije ka samom sebi - objašnjava za S media portal Branka Kordić, koordinatorka telefonskog savetovališta za prevenciju samoubistva.
Terapeuti koji u bolnicama rade sa mladima koji su pokušali da izvrše samoubistvo, ističu njihovu impulsivnost kao glavni problem velikog broja pokušaja.
-Došlo se do zaključka da mladi samo sat vremena pre pokušaja samoubistva na to nisu ni pomišljali. Za vrlo kratko vreme aktivira se neki okidač koji pokrene tu bujicu osećanja koja dovede do pokušaja samoubistva - objasnio je Dejan Stojičić.
Krivica pri planiranju
Postoje brojne predrasude, pa se suicidne osobe posmatraju kao kukavice, slabići, manipulatori ili grešnici.Mladi koji razmišljaju o podizanju ruke na sebe osećaju krivicu i plaše se da od bilo koga zatraže pomoć.
-Od reči samoubistvo se svi osećaju loše, to je razlog zašto će ljudi sve manje tražiti pomoć, jer se plaše osude okoline. Onaj ko planira samoubistvo i sam zna da je to loše, i samog sebe osuđuje što razmišlja o tome. Kada neko podeli sa nama tugu ili očajanje kada mu se čini da život nema smisla i na bilo način govori o samoubistvu, moramo da ga saslušamo, ali bez osude! Ne bi trebalo da kažemo: ma hajde šta to pričaš, to ti je glupo, šta sam ja prošao itd., već bi bez osude trebalo saslušati i predložiti neko novo rešenje problema - naglasila je Kordić.
Svaki pokušaj samoubistva je poziv u pomoć. Vrlo često mlada osoba ima utisak da je problem ne rešiv i da je ostavljena sama. Dužnost pojedinaca i institucija je da im pomognu da shvate da je ogromna većina problema rešiva.
“Krzini centar” iz Beograda i organizacija “Srce” iz Novog Sada nude besplatnu pomoć putem telefonskog savetovališta. Besplatan broj Kriznog centra je 0-800-201-200 svakog dana od 20h do 6h, a organizacije Srce 0800 300 303, od 14 do 23 časa.
Psiholozi se slažu da je usamljenost veliki okidač za crne misli i planiranje samoubistva.
-Devojčice u toj uzrasnoj grupi dva puta više oboljevaju od kliničke depresije, ali češće traže pomoć. Umreženije su u neku socijalnu grupu, pričaju sa drugaricama, nisu zatvorene u sebe ko dečaci i to je jedan od zaštitnih faktora. Važno je da čovek ima bar jednu osobu kojoj može da otvori dušu i kaže sve - istakla je Kordić.
Tugovanje ožalošćenih
Zbog lične neprijatnosti, strahova i otpora ka temi samoubistvo najlakše je taj problem odbaciti i prebaciti krivicu na porodicu pokojnog.
-Mi u Kriznom centru bi ohrabrili ljude koji su izgubili nekoga da nam se jave jer počinjemo da pravimo grupe za podršku. To je izuzetan oblik tugovanja, zbog osećanja krivice koja ga prati. Često je prisutno samooptuživanja: kako nisam primetio, što nisam nešto uradio... Tugovanje kod takvih osoba je jedan od faktora rizika za samoubistvo. Toliko samooptuživanja i krivice sa kojom se teško živi može dovesti do toga da i ti ljudi pokušaju da izvrše samoubistvo - naglasila je Branka Kordić.
Ožalošćeni nailaze na socijalnu osudu okoline, a to je onda razlog zašto se samoubistvo često i ne prijavljuje kao pravi uzrok smrti.
-Ja verujem da se u kategoriji nesrećnih slučajeva krije u stvari veliki broj samoubistava. Kad pogledate šta čini uopšte jedan događaj nesrećnim, koliko u stvari tu ima namere da se život okonča? Namera može biti svesna ili nesvesna. Tačan broj samoubistava nije onaj koji pokazuje statistika već da se još mnogo toga krije u kategoriji nesrećnih slučajeva, zaključila je Kordić.
Maja Vidović
