Izvor: Politika, 24.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Salsa, ples koji budi čula
Ritmu karipske muzike nisu odoleli mnogi u Beogradu i Novom Sadu
Na visokim potpeticama, daleko od svakodnevnih problema, ljubavnih dilema i profesionalnih stresova, tridesetogodišnja Lara svake subote odlazi u „Noar laundž bar” – oazu salse u centru Beograda u kojem sve veći broj parova uživa u vrelom ritmu muzike Kariba.
Ovo je ples koji pomaže da nepodnošljiva teškoća svakodnevice bude zaboravljena, a pogledi ispod obrva i zagonetni osmesi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sastavni su deo koreografije. Lara u šali kaže da je, tragajući za semantičkim poreklom imena ovog plesa, otkrila da „salsa” označava ljuti sos koji se koristi kao začin jelima i pravi se od iseckanog svežeg povrća – paradajza, luka i ljutih papričica, koji se reklamira kao „vatreni dodatak za buđenje čula”.
– Na metaforičan način salsu shvatam kao život, koji je nekad siv, nekad žut, a nekad ljut – priča Lara.
Branko Šaponjić, salsa instruktor i di-džej u plesnoj školi „Alma Karibena”, i njegova koleginica Sanda Cicović, koji su 2001. godine doveli prve Kubance u Beograd i tako „zarazili” naše sugrađane virusom ovog karipskog plesa, privlačnost salseobjašnjavaju njenim veselim ritmom, koji rasteruje de-mol raspoloženje.
– Ako je tango „tužna misao koja se pleše”, salsa je „oda radosti” životu koji je satkan od lepih i tužnih momenata. Salsa je erotizovana, ali senzualna, zavodljiva, ali suptilna, a teme koje se obrađuju u pesmama kreću se od politike do seksa. Osim toga, u salsi ne postoje strogo kontrolisani pokreti koji se mesecima moraju uvežbavati i svaki plesač salsi može da da svoj lični pečat – objašnjava Sanda Cicović.
Ona dodaje da salsa kao ples ne zahteva mnogo prostora – za razliku od valcera, sambe ili fokstrota,u salsi plesni par ne „krstari” duž celog plesnog podijuma, već pleše na relativno malom prostoru, što ovoj igri daje posebnu notu intimnosti. Osim toga, ne postoje striktna pravila kako treba igrati salsu, a ima nekoliko različitih stilova, kao što su kubanski, kolumbijski, njujorški, portorikanski".
„U muzičkom smislu, salsa je mešavina različitih latino i afro-karipskih plesova – svaki od ovih plesova imao je veliki uticaj na nastanak salse. U Srbiji su zastupljene dve škole salsa plesa. Kubanski stil potiče od kubanskih profesora plesa, dok Los Anđeles i Njujork stil više popularišu domaći profesori”, kaže Branko Šaponjić.
Muzikolozi smatraju da je salsa stupila na pozornicu interesovanja planete 1969. godine kada je Karlos Santana otpevao svoj čuveni hit „Oje Komo Va”, a svetskoj popularnosti salse svakako su doprineli i filmovi „Mambo kings” i „Buena vista sošl klab”.
– U Evropu je salsa stigla sredinom devedesetih godina prošlog veka, a prvi salsa seminar u Beogradu održao je Migel Rodrigez u Studentskom kulturnom centru 2001. godine. Usledilo je još nekoliko seminara, da bi 2002. godine u Srbiju došao kubanski bend „Sabor Kubano” koji se kasnije transformisao u grupu „Son Kuba Son” i uskoro se pojavioKubanac Čoma Sumbu koji je otvarao škole u Beogradu i Novom Sadu i pravio žurke u klubu „La revolusion”. Istovremeno počinju da rade plesne škole u „Radoviću” i 2004. godine to postaju dva kultna salsa mesta u gradu, a Kubanci održavaju koncerte širom zemlje – priča Branko Šaponjić.
Kasnije „Havana” preuzima status kultnog mesta, a danas se salsa u Beogradu može igrati svakog dana u nedelji. U ovom momentu salsa se pleše u klubu „Kasa de la muzika” (bivši „Andergraund”), u „Noar laundž baru” (bivši „Ineks”) i u kafeu„Havana” u samom centru grada, koji nudi posetiocima kombinaciju žive salsa svirke sa di-džej nastupima. Oni koji više vole da plešu salsu na plaži odlaze u „Sanset” bar na popularnoj Adi, dok zavisnici od „kruga dvojke” salsu vole da plešu na ulici, ispred kultnog kafea „La revolusion”, poznatom po tome što nudi najautentičniju kubansku muziku. U restoranu „Ke pasa” salsa večeri se održavaju četvrtkom, a najpoznatiji salsa kafić u Novom Sadu je kafe „Kubismo”.
Katarina Đorđević
[objavljeno: 25/04/2009]
