Izvor: Politika, 10.Jun.2010, 23:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

SPC nema poverenja u kosovsku policiju

Bez zaštite Kfora naše manastire moraćemo zaštititi zidovima, bodljikavom žicom i ograničiti ulaz samo za poklonike i one koje poznajemo, kaže vikarni episkop lipljanski Teodosije

U odgovoru na pismo vikarnog episkopa lipljanskog Teodosija, komandant Kfora nemački general Markus Bentler ponovio je rešenost da obezbeđenje manastira Gorioč kod Istoka i Budisavci kod Kline umesto Kfora preuzme Kosovska policijska služba (KPS), iako je vladika lipljanski izrazio veliku zabrinutost >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zbog takvih najava.

– Kfor ima nameru da među prvima preda kosovskoj policiji manastire Gorioč i Budisavce, a to je upravo zona Istoka gde se naši povratnici u selu Žač suočavaju sa stalnim napadima pa čak i oružanim. U napadu automatskim oružjem 22. maja ove godine umalo nisu ubijeni i vojnici Kfora koji su bili zajedno sa Srbima u jednoj kući po kojoj je pucano. To samo pokazuje kakvi su rizici u pitanju i kakvim će opasnostima biti izložene monahinje u ova dva manastira – ističe u intervjuu za naš list vladika lipljanski Teodosije, iguman manastira Visoki Dečani.

Kako su obezbeđene srpske svetinje na Kosmetu?

U delovima Kosova i Metohije gde Srbi žive u većini dovoljno su sigurne i najveći broj crkava pa i neki manastiri nemaju posebnu zaštitu. To posebno važi za sever Kosmeta, ali i manastir Draganac kod Gnjilana. Najosetljivije lokacije i živi manastiri koji su od posebnog značaja za SPC, a nalaze se u većinski albanskim delovima pokrajine, pod redovnom su zaštitom Kfora. To su Pećka patrijaršija, Dečani, Gračanica, Devič, Gorioč, Budisavci, Zočište i Sveti Arhangeli. Svetinje u Metohiji su posebno ugrožene jer su Devič i Arhangeli spaljeni 2004. godine i većim delom obnovljeni, a Dečani su manastir koji je najčešće napadani objekat SPC na Kosmetu. Od 2000. godine bilo je deset minobacačkih napada, a pre tri godine i jedan napad „zoljom”. Objekti koji se obnavljaju u procesu obnove Saveta Evrope, su nakon završenih radova opet bili mete povremenih pljački. To je slučaj sa crkvom Svetog Nikole u Prištini, Svete nedelje u Prizrenu i Bogorodicom Ljeviškom. Za njihovo obezbeđenje prvo su angažovane privatne agencije da bi posle taj zadatak preuzela kosovska policija zbog nespremnosti Kfora da preuzima i ove objekte.

Da li su manastiri obezbeđeni danonoćno ili ih povremeno obilaze patrole?

Manastiri, njih osam, koji su pod zaštitom Kfora imaju dvadesetčetvoročasovnu zaštitu i patrole. Dosta su dobro obezbeđeni, ali Kfor namerava da ukine stalnu zaštitu svetinjama i pređe na mobilnu, patrolnu zaštitu, a da stalno prisustvo obezbeđuje kosovska policija. Sa ovim se Srpska pravoslavna crkva ne slaže jer je stav patrijarha i Svetog arhijerejskog sinoda, što smo izneli i prilikom naših sastanaka sa predstavnicima NATO-a u Briselu, Berlinu, Parizu i Rimu, da taj režim zaštite nije pouzdan i da SPC nema poverenja u kosovsku policiju. Kfor hoće da nastavi drastično smanjenje prisustva svojih vojnika. Sada ih je 10.000, a uskoro planiraju da smanje na 6.500, da bi, eventualno, u sledećoj godini imali samo 2.500 vojnika. Stav koji smo više puta iznosili jeste da nerešenost političke situacije na Kosovu, kao i potencijal za nove napade na objekte SPC koji su vidljivi simbol srpskog vekovnog prisustva ne daju prostora za ovakve eksperimente. Posledice ove strategije mogu biti slične onima iz marta 2004. kada je za samo dva dana uništeno 35 objekata SPC i pored više desetina hiljada vojnika Kfora.

Kakva su iskustva sa KPS-om?

Iskustva, još od marta 2004. godine, nisu nimalo dobra jer se pokazalo da nije ništa urađeno da se spreči uništavanje naših svetinja. Iako u kosovskoj policiji učestvuje jedan broj Srba, najveći broj pripadnika KPS-a, posebno u delovima Kosmeta gde su naše najvažnije svetinje, su etnički Albanci. Bez želje da nepravedno uopštavamo, smatramo da oni nisu u mogućnosti da na odgovarajući način zaštite naše objekte u slučaju napada ili nereda i suprotstave se svojim sunarodnicima. Međunarodno oružano prisustvo je zato neophodno i nezamenjivo. U protivnom, bez zaštite Kfora, naše manastire moraćemo dodatno zaštititi novim zidovima, bodljikavom žicom i ograničiti normalan ulaz samo za poklonike i one koje poznajemo. Stalno prisustvo Kfora ima poseban značaj jer eventualni napadači se suočavaju sa činjenicom da će napasti i međunarodne vojne snage, iako ni to nije uvek garant jer je 2007. u napadu na Dečane antitenkovskom granatom umalo ubijeno nekoliko italijanskih vojnika.

Koji su manastiri i svetinje najugroženiji?

Nekoliko manastira i svetinja SPC, nažalost, još nije obnovljeno. Svetinje uništene u martu 2004. godine su većim delom obnovljene, ali dosta je objekata koji su uništeni još od 1999. godine, kao manastir Svete Trojice kod Suve Reke ili manastir Svetog Marka u Koriši. Isposnicu Svetog Petra Koriškog oštetila je pre nekoliko meseci grupa Albanaca, a crkva Svete Trojice u Đakovici je još pokrivena parkom koji je nezakonito napravljen na ruševinama hrama... Ipak, liturgijski život je zaživeo poslednjih nekoliko meseci u nekim obnovljenim svetinjama.

Jelena Čalija

objavljeno: 11.06.2010.

Nastavak na Politika...