Izvor: RTS, 28.Sep.2012, 16:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SANU o niklu: Skuplja dara nego mera
Odluke o traganju za rudom nikla ne treba donositi bez konsultacija sa naučnim institucijama kako ne bi došlo do negativnih posledica po životnu sredinu i zdravlje ljudi, upozorava SANU. Priča o niklu je izmišljena kao problem od strane zluradih ljudi, kaže ministar Milan Bačević.
Predsedništvo Srpske akademije nauka i umetnosti upozorilo je nadležne državne organe da odluke o traganju za rudom nikla ne donose bez konsultacija sa naučnim institucijama. U saopštenju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Predsedništva SANU, koje je potpisao predsednik Nikola Hajdin, pozivajući se na naučne argumente, upozorava se na moguće "katastrofalne posledice takvih odluka".
SANU apeluje da se "više misli na očuvanje zdrave prirodne sredine, nego na neizvesni profit koji bi je, izvesno, za sva vremena, pretvorio u beživotnu pustinju".
"Iako smo bili ubeđeni da je opasnost koja je Srbiji pretila od otvaranja rudnika nikla u Mokroj Gori, Lipovici i Vrnjačkoj Banji otklonjena još pre sedam godina, ona se ovih dana ponovo nadvila nad našom zemljom", navodi se u saopštenju.
SANU podseća da je akademik Dragomir Vitorović, 2005. godine, analizirao posledice otvaranja rudnika nikla pošto je Ministarstvo rudarstva i energetike, novembra 2004. godine, odobrilo engleskoj firmi "Dinara nikl" da na teritoriji Mokre Gore vrši geološka istraživanja nikla i pratećih metala, gvožđa i kobalta, s namerom da tu kasnije otvori i rudnik.
"Analiza je pokazala da takva odluka donosi daleko veću štetu nego korist, jer već geološka istraživanja u predviđenom obimu – a da se ne pominje njihovo podizanje na poluindustrijski ili industrijski nivo, ozbiljno ugrožavaju floru i uznemiravaju faunu, narušavaju izgled područja i degradiraju osnovne prirodne vrednosti i resurse, kao i da eksploatacija sličnih, siromašnih ruda, pretvara zelene površine u Mesečeve pejzaže", piše u saopštenju SANU.
Dodaje se da je tehnički postupak prerade rude nikla uz ispiranje sumpornom kiselinom "prljav i izuzetno opasan", a opasan je i transport kiseline. SANU podseća da je tada upozoreno na tendenciju u većini razvijenih zemalja da se "prljava tehnologija" prebacuje u nedovoljno razvijene zemlje.
U analizi je navedeno da dosadašnja istraživanja pokazuju da ležišta ruda gvožđa, nikla i kobalta na području Mokre Gore, u pogledu položaja, debljine slojeva i koncentracije metala, nisu perspektivna.
Morala bi se, kako se dodaje, odlagati "ogromna količina pokrivke" da bi se došlo do tankih slojeva siromašne rude, a "eventualno obogaćivanje rude bilo bi pogubno za čitav kraj i njegovu okolinu" jer bi se vazduhom, vodom, saobraćajem, nadaleko raznosili raznovrsni opasni zagađivači životne sredine.
Tada je zaključeno da bi takav rudnik bio "ekološka bomba", koja bi Zlatibor, Taru i Šargan pretvorila u "pustinje", a reku Drinu i sve njene pritoke u "mrtve reke".
Istaknuto je da je Predsedništvo SANU tu analizu prihvatilo i nadležnom Ministarstvu prosledilo kao svoj zvanični dokument i stav, a u isto vreme, SANU je, pri svom Odboru za zaštitu čovekove i životne sredine, formirao i Akcioni pododbor za zaštitu Mokre Gore.
Na osnovu toga, Ministarstvo je povuklo odluku da preduzeću "Dinara nikl" dozvoli istraživanje na Mokroj Gori. Nakon toga je "Drina nikl" odlučila da radi istraživanje u šumadijskom selu Lipovac, potom u selu Vardište u Bosni i Hercegovini na granici sa Srbijom, blizu Mokre Gore, ali je odustala zbog pritiska javnosti.
Bačević: Priča o niklu, zamena teza
Ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Srbije Milan Bačević izjavio je u Boru da nikada nije dato istražno pravo za istraživanje nikla na Mokroj Gori.
Bačević je naglasio da istraživanja tek treba da pokažu da li će i kada biti prerade nikla i podsetio da istraživanje nije isto što i eksploatacija i prerada rude.
"Priča o niklu je inscenirana i izmišljena kao problem. To je klasična zamena teza zluradih pojedinaca", rekao je Bačević prilikom posete Rudarsko-topioničarskom basenu.
Od rezultata istraživanja u Srbiji, kako je dodao, zavisi da li će i kada biti dato pravo na preradu ruda. Komentarišući primedbe da je Mokra Gora park prirode, Bačević je rekao da to ne znači "da život tamo treba da stane".
"Ne znači da nešto što je park prirode treba da zaustavi potencijalni razvoj i ostvarivanje profita. Ipak, taj koji bi da od nečega napravi profit nije oslobađen obaveza da vodi računa o zaštiti životne sredine i zdravlja ljudi", naveo je Bačević.
Milan Bačević je istakao da po logici da se ništa ne istražuje zbog zaštite prirode ne bi trebalo da u Boru postoje ni Topionica ni površinski kopovi rude bakra.
.jpg)
