Izvor: Politika, 10.Maj.2013, 16:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ruska pravoslavna crkva Njegoša smatra svecem

Petar Drugi Petrović bio je mitropolit i gospodar crnogorski, ali i svesrpski i svečovečanski, zato ovo nije njegovo posrbljavanje – kaže mitropolit Amfilohije

U poeziji proglašen već davno svetiteljem, pisac „Gorskog vijenca” sada treba da prođe strogu „kadrovsku komisiju SPC”, ali i sud javnosti koja se uskomešala posle najava da će Petar Drugi Petrović steći oreol sveca. Predlog za kanonizaciju Njegoša već je pripremljen i on će biti predat Sinodu, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << potom će stići na Sveti arhijerejski sabor SPC.

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije koji je sačinio taj predlog, kaže za „Politiku” kako mu je naročito drago što je, uporedo sa njegovom inicijativom, i moskovski patrijarh Kiril pre nekoliko dana patrijarhu srpskom Irineju, preko ruskog sveštenika u Beogradu, oca Vitalija, uručio ikonu „Svetoga Petra Drugoga Petrovića Njegoša”.

–To je pokazatelj da Ruska pravoslavna crkva Njegoša već smatra svetiteljem – ističe Amfilohije, oštro se protiveći stavovima da njegovainicijativa predstavlja „posrbljavanje Njegoša”.

– On je bio mitropolit i gospodar crnogorski, ali i svesrpski isveslovenski. Njegovo stavljanje u postelje savremenog montenegrinstva, znači poniženje, sužavanje i sakaćenje Njegoševog svečovečanskog lika – ističe Amfilohije, koji se slaže sa stavovima Miodraga Vukovića, jednog od najbližih saradnika Mila Đukanovića koji je u izjavi našem listu, rekao da je zvaničnoj Podgorici „milo što neke od svetih ljudi Crne Gore vrednuju i drugi narodi i institucije”. Vuković je, da podsetimo, predsednik Odbora za međunarodne odnose i iseljenike u Skupštini Crne Gore.

Da li, međutim, osim neosporne državničke mudrosti i pesničke genijalnosti, Njegoš zaslužuje oreol sveca? Mitropolit Amfilohije nema nikakvu dilemu o tome.

– Njegov grob je pokazatelj njegovog velikomučeništva. Taj koji kaže da Njegoš ne može bit svetac, meri Njegoša sobom – tvrdi Amfilohije.

On se priprema da na majskom saboru SPC kaže i sledeće:

„Raniji mitropolitii narod su u Njegošu videli sveca. Njegoš je prvo bio sahranjen na Cetinju. Zbog nevremena ga nije bilo lako preneti na Lovćen. A kada je prenet, ostalo je zapisano svedočanstvo da je nađena njegova desna ruka, neraspadnuta. Ruka koja je pisala ’Gorski vijenac’ i ’Luču mikrokozma’. A po drugi put, kada je 1879. godine, mitropolit Ilarijon Roganović, sa sveštenicima i vernicima obnavljao crkvu na Lovćenu i grob Njegošev, ostalo je zapisano sa kakvim su se dubokim poštovanjem i mitropolit i oni sa njim, odnosili prema zemnim ostacima Njegoševim. Dakle, i to je jedno od svedočanstava o Njegošune samo kao geniju, pesniku i državniku, nego kao svedoku Hristovog raspeća i vaskrsenja. Jer Njegoš je upravo to.”

Šta je, zapravo, uslov da bi Srpska pravoslavna crkvane koga proglasila za sveca? Amfilohije kaže da je najpre potrebno poštovanje tamo gde je taj čovek živeo, stvarao i proslavio se svojim svetim životom i svojom mudrošću. Posle toga, crkva verifikuje takvo stanje i kanonizacijom, „kandidat” postaje vaseljenska ličnost.

Naš sagovornik podseća da su na prošlogodišnjem Saboru svecima proglašena dvojica sveštenika i 40 đaka mučenika momišićkih iz okoline Podgorice, koje su Turci spalili 1688. godine.

Verski analitičar Živica Tucić ističe da crkve koje imaju kult svetitelja, a to su prvenstveno katolička i pravoslavna, postupak i čin kanonizacije obavljaju na sličan način: da je neko živeo na zemlji „svetim životom”, bez poroka, strasti, ličnih ambicija, moći, da je bio primer u veri i delima.

– U nekim crkvama su uslovi kanonizacije i neraspadnutost tela, čuda koja su se desila onima koji su se kandidatu za svetost molila, ili na njegovom grobu. Od pokretanja kanonizacije do realizacije ponegde proteknu i vekovi ili decenije.Retka je brza kanonizacija od podnošenja postupka. Razmatraju se svi poznati podaci iz života kandidata, ali i reakcija koju bi kanonizacija imala kod drugih konfesija i vera, ili u opštoj, ne samo verničkoj javnosti – naglašava Tucić.

Pokretač postupka treba da to obrazloži Arhijerejskom saboru i komisiji za kanonizaciju.

– Tu se može doneti pozitivna ili negativna odluka, ili da se zatraži da se zahtev dopuni i razmotri drugom prilikom, kako je to često bivalo – precizira Tucić.

Protivnici „svetog Njegoša” uglavnom smatraju da pesnički velikan nije živeo naročito čednim životom.

 ---------------------------------------------------------------------------

Oko 110 srpskih svetitelja

– Broj kanonizacija u SPC se znatno uvećao u vreme patrijarha Pavla, mada je on prema nekim predlozima bio rezervisan. Najviše traženja poticalo je upravo iz Crne Gore. Sada ima oko 110 srpskih svetitelja, mada je bilo i grupnih kanonizacija (monaha sinaita ili momišićkih mučenika). Najpoznatije kanonizacije poslednjih godina bile su vladike Nikolaja Velimirovića (2003) i arhimandrita Justina Popovića (2010) – podseća Živica Tucić. 

Aleksandar Apostolovski

objavljeno: 10.05.2013.

Nastavak na Politika...