Izvor: Politika, 26.Okt.2010, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rezervoar za vodu, ili za pečurke
Pre pet godina, nadomak Kraljeva, sagrađen je i povezan sa gradskim vodovodom ogroman rezervoar, ali još nije u upotrebi i pitanje je da li će i u koje svrhe biti korišćen
Kraljevo – Na brdu Panjevac, iznad sela Čibukovca nadomak Kraljeva, nalazi se veliki rezervoar u koji može stati pet hiljada kubika vode. Ta rezerva trebalo je da se koristi naročito u periodu kada oslabi izdašnost izvora i pritisak u mreži, kako slavine ne bi bile suve u naseljima na višim gradskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kotama i u soliterima.
Veliki rezervoar je i koštao prilično, u gradnju i povezivanje sa gradskom vodovodnom mrežom širokim cevima, dužine 6,5 kilometara, utrošeno je, pre pet godina, oko 230 miliona dinara. Odluka o gradnji doneta je 2003. godine, u jednom od kriznih perioda nastalih zbog, kako su tada neke analize pokazivale, fenolom zatrovane „ibrovače“. Može se, dakle, reći da je to rešenje bilo pomalo prinudno i ishitreno, političari su hteli da odobrovolje građane a stručnjaci su svojim projektima „pokrili“ njihovu nameru. Kako su predstavnici vlasti govorili „da se gradi i konačno počne sa dugoročnim rešenjem vodosnabdevanja ovog grada“. Tako bi rezervoar bio kasnije i sastavni deo tog velikog projekta, odnosno dovođenja vode sa reke Studenice do Kraljeva i okolnih gradova, a u prvoj fazi sa Lopatnice.
Na tadašnje primedbe i pitanja, posebno stručnjaka i rukovodstva JP „Vodovod“, sa direktorom Markom Romčevićem na čelu, zašto gradnja počinje od „krova“, budući da voda sa „izvora“ udaljenog više od dvadeset kilometara još nije ni zahvaćena a kamoli dovedena, političari i stručnjaci gradske direkcije za komunalnu izgradnju su odgovarali da će do gradnje brane na Lopatnici, fabrike vode i postavljanja cevi, rezervoar služiti za izjednačavanje pritiska na području grada.
Međutim, proteklih pet godina dalo je za pravo onima koji su negirali opravdanost tog ulaganja. Rezervoar nikada nije napunjen vodom, pritisak se izjednačava drugačijom „tehnikom“ pa u Kraljevu, uprkos lošoj hidrološkoj situaciji, poslednje dve, tri godine u svim gradskim četvrtima ima dovoljno vode.
Stoga je rezervoar od okončanja gradnje zaključan i prazan, doduše nije zarastao u korov i trnje, jer lepo ograđen plac od skoro jednog hektara, meštani leti koriste kao pašnjak za ovce.
– Ne znam zašto ga bar nekome ne izdaju u zakup, pošto je pokriven betonom i zemljom. Baš bi to bio odličan prostor za gajenje pečuraka – kaže u šali Milan Marijanović, prvi komšija rezervoara i žali se da su mu put do kuće tokom gradnje oštetili teški kamioni.
U kraljevačkom javnom preduzeću „Vodovod“ o rezervoaru neće da govore, ili tvrde da to nije njihova, već „politička investicija“. Oni su odavno u drugim „vodama“, jer u saradnji sa jednom nemačkom bankom, uz kredit i donaciju, imaju druge razvojne planove. Svesni su da je voda sa Lopatnice daleko i sve dalje, pošto je za realizaciju tog projekta potrebno na desetine miliona evra, recimo, samo desetak miliona koštala bi fabrika vode...
– Nama je prioritet da narednih godina potpuno saniramo postojeća izvorišta, iz kojih sada, a ima 28 bunara pokraj Ibra, dobijamo oko 360 litara u sekundi. To je za 29.000 korisnika dovoljno, a moći ćemo da isporučujemo i još više – do 460 litara u sekundi. U planu nam je i ugradnja nekih postrojenja za poboljšanje kvaliteta vode, zatim za prečišćavanje otpadnih voda, a ulažemo i u popravku gradske vodovodne mreže, dužine oko 600 kilometara, kako bismo smanjili gubitke – kaže za „Politiku“ Ranko Đekić, tehnički direktor „Vodovoda“.
Tako će se, po svemu sudeći, rezervoar u Panjevcu koristiti i dalje samo kao najskuplji „tor za ovce“ i još jedan dokaz skupe politizacije struke. I to baš u Kraljevu, gde je bilo prilike da se na svojim greškama uči, budući da je pre više od dve decenije, takođe zarad dugoročnog rešavanja vodosnabdevanja, građen veliki cevovod do jezera u blizini Kragujevca. Međutim, otuda je voda tekla kratko vreme a sada, da cevi ne bi istrulile, teče obrnutim od zamišljenog smera, odnosno od Kraljeva prema Kragujevcu i koriste je meštani sela između ova dva grada, ponajviše za zalivanje njiva i bašta...
Miroljub Dugalić
objavljeno: 27.10.2010
.jpg)
