Izvor: Vostok.rs, 13.Avg.2011, 00:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Religiji nije mesto u radnom zakonodavstvu

12.08.2011. -

Konfesionalna pripadnost lična je stvar zaposlenog. Tako smatra većina ruskih građana koje su anketirali sociolozi. Ipak oko četvrtine anketiranih samtra da je to važan pokazatelj i sakrivati ga, znači provocirati konflikte u radnom kolektivu. Eksperti se razmimoilaze u oceni dobijenih podataka. Mada priznaju da će uloga religioznog faktora imati sve veći značaj ne samo za Rusiju, već i za Evropu.

Pravo da se sačuva u tajnosti svoja veroispovest propisano >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << je danas u svim radnim zakonodavstvima. Zato na prvi pogled takvo pitanje čini se apsurdnim, ističe direktor Evropskog školskog instituta pri MGIMO Mark Entin.

Ovo pitanje spada u formalno pravo. A ono predviđa zabranu diskriminacije bilo koje vrste. I u tim uslovima ovo pitanje je samo po sebi besmisleno. Poslodavac je obavezan da se jednako obraća personalu, da mu stvara jednake radne uslove, platu, mgućnost za dobijanje posla.

Ipak kada se pogleda bolje ispostavlja se da religiozni, seksualni i polni aspekti direktno utiču na organizaciju kolektiva. Jer osiguravajući poslom čak nekoliko ljudi, potrebna je sigurnsot da konflikti neće narušiti radni proces. U Rusiji, na primer, poslodavac se često rešava na kršenje radnog zakonodavstva rukovodeći se sličnim „dobrim namerama", rekao je za Glas Rusije rukovodilac sektora Instituta za sociologiju RAN mihail Černiš.

Prilikom zapošljavanja biraju po uzrasnim ili polnim faktorima, a prećutno biraju i po takvom pokazatelju kao što je veroispovest. Zato što poslodvac teži da napravi kompaktniji kolektiv kojim se lakše upravlja. Već to je važan razlog koji podstiče poslodavca da uzima ljude sa određenom veroispovesti. Tačnije ovde postoji potencijal za konflikt na tržištu rada.

U zapadnim zemljama poslodvac može da snosi odgovornost ako se njegove namere prihvate kao diskriminacija i on to zna. Ipak u tekućim uslovima krize multilukturalnosti ustaljene norme stupaju u protivrečnost sa stvarnošću. Uporedo sa tim Evropa za sada nije spremna da revidira svoj odnos prema tom pitanju, rezimira mark Entin.

Bilo koje administrativne mere ne rešavaju problem, već vode ka tome da se on gura pod tepih. I tamo sazreva i već se pojavljuje kao otvoreni konflikt koji je mnogo teže ugasiti. Zato ni pod kakvim uslovima zemlje EU neće ići putem formalnih ograničenja, putem potiranja onih vrednosti na koje se oslanjaju. Ali nesumnjivo je da će koristiti pozitivne mere kako bi uticale na situaciju. A mere su vezane za prosvetu, za uvećanje novčanih sredstava na programe vezane za popularizaciju ideala tolerancije. Mada je to neverovatno složeno, skoro nemoguće.

Anketiranje sprovedeno među ruskim građanima još jednom to potvrđuje. 61% anketiranih podvlači da verosipovest nikako ne utiče na radnu sposobnost i profesionalne navike. Pri tome često se iznosi ograda – ukoliko saradnik ne nameće svoje religiozne poglede.

Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti

Nastavak na Vostok.rs...