Izvor: Politika, 03.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rečni „pirati” bolji trgovci nego pljačkaši
Godišnje se prijavi svega desetak pljačkaških prepada u srpskim vodama, ali se sumnja i da su pojedine zapravo – dogovor sa posadom brodova
Pljačkaši presreću brodove i u Srbiji, ali su njihove akcije manje spektakularne od piratskih prepada u somalskim i indonežanskim vodama, pa i od masovnog pretovara nafte u švercerske barže za vreme sankcija. Sitni trgovci gorivom iz naselja duž Dunava izgubili su podršku države, ali su i dalje spremni da, makar prepušteni riziku, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << napadaju brodove radi svakovrsnog tereta, naoružani i spremni da ga otmu ili da ga otkupe od podmitljivih posada. Njihovi ojačani čamci mogu da ponesu i po 20 tona tereta, ali, ako ne odnesu količinu veću od one koja je ugovorom proizvođača i kupca određena kao prihvatljivi gubitak, policija ne mora ni da sazna da se zbila krađa. Posle nafte, čiji sladak ukus pirati nikada nisu zaboravili, najcenjeniji su tovarikoksa, metala, žitarica, šećeraili veštačkog đubriva. Omiljena zona za vršljanje im je pojas od Smedereva do Beograda.
– Smederevo je najveća luka u Srbiji, ali nema odeljenje rečne policije. Kako nema obezbeđenja, odavde do Grocke kriminalci imaju na raspolaganju 60 kilometara da operišu bez mnogo straha – objašnjava Hranislav Mirković, šef Lučke kapetanije u Smederevu.
– Rečna policija nije uvek od pomoći ni tamo gde je ima. Ili ne rade 24 časa ili nemaju dovoljno čamaca, pa posadi na brodu presretnutom na otvorenom Dunavu niko ne može da pomogne. Policija ponekad privede osumnjičenu grupu, ali dokaza nemaju, puste ih pa ih opet hvataju nekoliko dana kasnije. Oteti tovar nikada ne dobijemo natrag pošto je roba odmah prosleđena preprodavcima– kažu u beogradskom predstavništvu Ukrajinsko-dunavskog brodarstva.
Prijava piratskih napada godišnjestigne svega desetak. Dogovorenih pretovara robeima i više, ali se sumnja da su i pojedine prijave navodnih prepada samo maska za pogodbe posade i pirata. To bi objasnilo zašto mnogi tobože napadnuti mornari nerado govore i sa policijom, a kamoli sa novinarima. Drugi razlog za ćutanje mogla bi bitistrepnja da su piratizadržali dobre odnose sa lokalnim policajcima uspostavljene u devedesetim godinama prošlog veka. Pojedini brodski transporteri nezvanično navode da su dobro poznati krajevi reke gde ih sačekuju pirati, kao što se zna i za improvizovana pristaništa, uređena za primanje pokradenog tereta. Ipak, njihov je utisak, rezultati policije u hvatanju rečnih kriminalaca ostaju mršavi, tako da o piratima danas otvoreno govore samo oni koji odavno nisu morali da se suoče s njima.
– Pre deset godina, ne samo da smo znali na kojim deonicama puta će nas presresti, nego su njihovi čamci bili stalno ukotvljeni na adi preko puta pristaništa u Pančevu – seća se Milorad Kovačević, pripadnik službe obezbeđenja „Petrohemije”. – Tek što sam počeo da radim kao čuvar, nepoznati tip mi je prišao, pozdravio me po imenu i, kada sam ga pitao odakle se poznajemo, rekao mi je i kako se zovu moja supruga i kćerkica, gde žena radi i u koju školu mi dete ide. Mada mi je nudio dve hiljade maraka, nisam prihvatio da poslujem s njima, pa je uskoro još jedan navratio da me pritisne, ali je i taj gubio vreme. Kasnije sam prepoznao tu osobu u SUP-u, saznao da je policajac, pitao ga šta je hteo od mene i on je odgovorio da je čuo kako neću „da radim” pa je proveravao zašto. Posle toga me ipak nisu dirali.
Nasilje nije neophodno piratima jer, i pre desetak godina i danas, ako čuvari u pristaništu ne pristanu na pogodbu, članovi posada se pokažu popustljivijima, mada, kada im sa obe strane plovila priđe nekolicina čamaca sa po barem dvojicom ljudi naoružanim pištoljima i dugim cevima, izbor jedva daimaju. Zato dunavski pirati, sem jednog izuzetka prošle decenije, ne ostavljaju za sobom žrtve, retko kada lakše povređene sem ako se neki mornar baš uzjoguni. Jedan takav tvrdoglavac sa bugarskog broda u oktobru je gurnut u reku, posle čega su njegovi drugovi izgubili volju da se bune. Taj slučaj je bio povod da se o bezbednosti plovidbe Dunavom raspravlja na Konferenciji rečnih brodarstava u Varni početkom meseca.
– Oni vole da uskaču na barže bez posade, ali su na ovoj zatekli mornare pa su pribegli nasilju. Ako nema vrednog tovara, kradu makar elektromotore i kablove, što mogu da prodaju samo kao staro gvožđe za sitan novac, dok brod mora da čeka danima da dobije nove delove i zato probija rokove, vlasniku stižu sve veći računi za nepredviđene troškove i, naposletku, javljaju mu da je ugovor otkazan – kaže Zoran Netković, generalni menadžer „Agent plusa”, koji zastupa mnoge strane teretnjake na proputovanju kroz Srbiju.
Kablovi, koliko god to mizerno zvučalo, najčešći su plen današnjih pirata sa Dunava. Moguće je pokrasti ih bez rizika, pa se isplate iako ne donose veliki novac. Važniji su živa glava i plitak ali pun džep nego obogatiti se i postati heroj morbidnih legendi.
Vladimir Vukasović
[objavljeno: 04/12/2008]
