Izvor: Danas, 29.Apr.2016, 14:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radnik za 200 evra
Kapital ne zna za milost, dok su institucije sistema funkcionalno beskorisne – tako glasi prva rečenica u jednom od komentara koji su zasuli sajt Danasa i društvene mreže, nakon što je objavljen tekst o položaju radnika u četiri fabrike koje je kod nas otvorila južnokorejska kompanija Jura. I to je, verovatno suština problema u kome je pretežak teret tranzicije svaljen na pleća radnika, teret o kome niko u državi ozbiljno ne brine, čak ni kada je na čelu resora nadležnog za zaštitu >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << zaposlenih – ministar levičar.
Iako se o mobingu zaposlenih kod tog, ali i nekih drugih poslodavaca već govorilo, godinama i sindikati i sadašnji ili bivši radnici podnose prijave, mehanizam za efikasno reagovanje država niti je uspostavila, niti pokazuje želju da to učini. Posebno ne, ako je reč o privatnom sektoru. I posebno ne, ako je u pitanju strana kompanija. Inspekcije koje su pozvane da štite prava zaposlenih, za sada se uglavnom hvale time koliko su radnika na "crno" uspele da "ubace" u poreski sistem. Glavno merilo uspešnosti bilo kojeg regulatornog ili kontrolnog tela postao je iznos koji je, njihovim radom, ušao u državnu kasu. Sve ostalo iz ovlašćenja koja su im data, periferno je.
Tako, nema reagovanja ni na probleme koji pritiskaju zaposlene u Juri, fabrici lociranoj u sredinama gde drugih poslova nema i gde rizik od otkaza ni zaposleni ni njegova porodica ne mogu da podnesu. Inspekcije ne intervenišu ni kod poslodavaca koji mesecima ne isplaćuju plate, a jedan od srpskih apsurda je da se među njima nalaze čak i firme čiji je vlasnik – država.
U svakoj uređenoj zemlji, takva je situacija nezamisliva, ali to govorimo o sistemima u kojima je pravo jednako za sve i gde postoje ozbiljne institucije kojima građanin može da se obrati i da očekuje istinsku zaštitu ukoliko je neko od njegovih prava povređeno. Kod nas, je, međutim, politika sve, a svodi se, uglavnom na predstavu za masu potencijalnih birača sa jedinim ciljem da kod njih probudi nadu kako će biti bolje. Najduže, za dve godine. Zato vlast teško podnosi kada se dovodi u pitanje smislenost "strateških" poteza. Zato, ako je neko investitor koji je u Srbiji zahvaljujući brojnim povlasticama i milionima evra subvencija, čiji je dolazak pratila salva izjava domaćih političara koji su sami sebi čestitiali na uspešnom poslu u kome su prodali radnika za 200 evra po komadu - kako sada neki anonimni inspektor da uđe u te pogone i počne da češlja dokumenatciju i da ispituje menadžere?
.jpg)
