Izvor: B92, 22.Avg.2011, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radnici i dalje žrtve mobinga
Beograd -- Godinu dana od stupanja na snagu Zakona o sprečavanju zlostavljanja na poslu, radnici i dalje trpe razne oblike mobinga, najviše zbog straha od gubitka posla.
Jedan od glavnih razloga je i nedovoljna informisanost o institucijama kod kojih mogu potražitu zaštitu.
U prvih sedam meseci ove godine, Inspekcija rada je u firmama izvršila više od 4.000 nadzora po službenoj dužnosti, od čega je procesuirano 165 slučajeva mobinga, a desetak slučajeva je završilo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na sudu, izjavila je Tanjugu državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike Snežana Lakićević Stojačić.
Po zahtevu radnika, inspekcija je odlazila u njihove firme 92 puta, rekla je Lakićević Stojačić, dodajući da su 47 zahteva uputile žene, a 45 muškarci.
Prema njenim rečima, procesuirane su gotovo sve prijave za mobing i za sada je doneto 15 rešenja i 49 zaključaka, a podneto je i devet zahteva za pokretanje postupka pred nadležnim sudom.
''Zakon je stupio na snagu pre nešto manje od godinu dana i to je relativno kratak period da bi se govorilo o iskustvima u njegovoj primeni, ali može se reći da su efekti dobri'', ocenila je Lakićević Stojačić.
Ona je istakla da su zbog visoke stope nezaposlenosti u zemlji, radnici često prinuđeni da trpe razne oblike zlostavljanja, jer ih je strah da ne ostanu bez posla ukoliko se požale na problem i pokrenu postupak, a onda je još veći strah da nikad neće pronaći novo radno mesto.
Ipak, prema njenim rečima, ne treba smetnuti sa uma da postoje i neosnovane i zlonamerne prijave za mobing, te je potrebno zašititi kako savesnog poslodavca od nesavesnog radnika, tako i savesnog radnika od nesavesnog poslodavca.
Lakićević Stojačić je podsetila da je Srbija prva zemlja u regionu koja je donela Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, a to je bio, kako je ocenila, ne samo veliki uspeh, nego i hrabar potez u vreme ozbiljne ekonomske i finansijske krize i problema na tržištu rada.
U okviru Ministarstva za rad i socijalnu politiku deluje i Agencija za mirno rešavanje radnih sporova, čiji se arbitri sve više angažuju na rešavanju slučajeva mobinga.
Agencija je do sada imala 86 prijava mobinga, od čega je posredovala u 32 slučaja, jer je dobila saglasnost i druge strane, tj. poslodavca, kazao je Tanjugu zamenik direktora te Agencije Vladimir Perić.
Od ta 32 spora, do sada je mobing potvrđen u sedam slučajeva, a u 12 je utvrđeno da nije bilo zlostavljanja, naveo je Perić.
Kada je reč o oblicima zlostavljanja, Perić je kazao da je u većini slučajeva problem bio to što se radniku daje posao koji je ispod njegovog nivoa znanja ili vikanje, dranje"
On je kao primer naveo slučaj kada je poslodavac iz velike osiguravajuće kuće radniku u nekoj od ekspozitura rekao da nikad neće napredovati i dobiti povišicu, dok je on na njenom čelu, za razliku od ostalih radnika koji su imali to pravo.
Perić je kao čest oblik zlostavljanja naveo i strateški mobing, koji se dešava u procesu privatizacije kada kupac, iako se obavezao da će ispoštovati sve uslove, na sve načine pokušava da maltretira radnike da bi oni svojevoljno otišli iz preduzeća bez otpremima ili isplata nekih drugih sredstava.
On je podsetio da je od osnivanja 2005. godine, Agencija rešila više od 4.000 slučajeva individualnih i kolektivnih radnih sporova, kao što su otkaz ugovora o radu, neisplaćivanje minimalne zarade, uskraćivanje prava na štrajk i sindikalno organizovanje, a od prošle godine više od trećine predmeta su slučajevi diskriminacije i zlostavljanja na radu.
''Agencija pruža mogućnost rešavanja radnog spora van suda, a ukoliko neko prijavi mobing, potrebno je poslati zahtev za saglasnost drugoj strani, što je u ovom slučaju poslodavac, da prihvata naše angažovanje. Ukoliko se dobije saglasnost, strane biraju nekog od 37 arbitara, a ceo postupak utvrđivanja da li je bilo mobinga ili ne se mora rešiti u roku od 30 dana'', objasnio je Perić.
On je dodao, da i pored velikog broja poziva koje Agencija dobija svakodnevno, opšti je utisak da još uvek postoji bojažljivost pojedinaca da javno iznesu svoj problem, bez obzira na to što su zlostavljani u svom preduzeću, kako ne bi ostali bez posla.
Veliki broj poziva i žalbi građana da su obespravljeni pred svojim poslodavcima dobija i Zaštitnik građana Saša Janković.
''U zavisnosti od toga kakva je vrsta žalbe, ili ih uputimo na inspekciju rada od koje posle tražimo izveštaj o tome šta je uradila ili ih uputimo na sud'', kazao je Janković Tanjugu i dodao da on nema ovlasćenja da kontroliše rad poslodavca u privatnoj firmi, već samo kada je poslodavac država.
Prema njegovim rečima, često se dešava da su zlostavljanju izloženi zaposleni, takozvan ''insajderi'' koji prijave nezakonitost i nepravilnost u radu organa javne vlasti.
''Za te ljude nema dovoljne ni faktičke ni pravne zaštite i zato sa Poverenikom za zaštitu informacija od javnog značaja i Agencijom za borbu protiv korupcije pripremamo predlog kako da ih zaštitimo'', dodao je Janković.
Ipak je, kaže on, najrasprostranjenija situacija kada radnici nisu prijavljeni, kada im poslodavac ne daje pravo na dnevni, nedeljni, godišnji odmor.
''To nije klasičan mobing, ali je ipak kršenje prava radnika, za šta oni treba da se obrate Inspekciji za rad'', naveo je Janković.
Sa druge strane, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić se do sada suočila samo sa jednim slučajem mobinga, tačnije, seksualnog zlostavljanja na radu od strane neposrednog rukovodioca.
''Slučaj se desio u jednoj državnoj instituciji, a radilo se o diskriminaciji, jer je seksualno uznemiravanje bilo zasnovano na polu. Preporučili smo da se rukovodilac izvini u pisanom obliku kao i da se ubuduće suzdržava od takvog ponašanja'', kazala je Petrušić.
On je prihvatio tu preporukum, izvinio se zaposlenoj lično u prisustvu ostalih šefova, a napisao je i izvinjenje, te se taj slučaj pozitivno završio, dodala je poverenica.
.jpg)
