Izvor: Politika, 10.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radi, putuj i porez očekuj
Poreske vlasti SAD vraćaju studentima koji su radili u njihovoj zemlji deo poreza, ali greške prilikom prijavljivanja mogu koštati naše akademce američke vize
Studenti iz Srbije koji su radili u Sjedinjenim Američkim Državama do 15. aprila treba da predaju dokumenta neophodna za povraćaj dela poreza koji su plaćali, ali moraju da budu veoma oprezni kada svoj novac potražuju. Jer, može im se desiti da od 450 dolara, koliko su američke poreske vlasti izračunale da im >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << treba vratiti, dobiju samo 130 dolara ili da zbog pogrešno popunjenih dokumenata dobiju zabranu ulaska u zemlju ili visoku novčanu kaznu.
Pravo na povraćaj poreza imaju svi studenti koji su radili u SAD-u, bez obzira na to preko kog programa su išli. Svi koji predaju dokumenta do 15. aprila dobiće povraćaj poreza u ovoj fiskalnoj godini, dok će oni koji prekoračke ovaj rok novac dobiti sledeće godine.
Prema podacima organizacije „Studentski svet”, procenjuje se da je prošle godine u SAD preko programa „Radi i putuj” otišlo oko 3.000 studenata.
Proces podnošenja zahteva za povraćaj dela poreza komplikovan je, pa većina studenata obavlja taj posao preko agencija ili, čak, pojedinaca. Tako se, prema pričama naših studenata, može dogoditi da se u zahtevu (namerno ili slučajno) navede da se potražuje veća suma od one koja bi trebalo da se isplati, a pošto su američke poreske vlasti vrlo rigorozne, sve to proveravaju i ukoliko utvrde da je reč o prevari, kazna može da bude i zabrana ulaska u zemlju.
Visinu iznosa koji će studenti dobiti određuju mnogi činioci, kao što su poreski zakoni države u kojoj su radili, visina plata koju su primali, vreme koje su proveli u Americi.
– Što je veća ostvarena zarada, to je povraćaj poreza manji. Takođe, u zavisnosti od države postoje ogromne razlike u visini prihoda koje zaposleni izdvajaju. Negde je to 20 odsto od zarade, a negde čak 80 odsto. Studenti koji rade četiri meseca u SAD u proseku zarade 5.000 ili 6.000 dolara. Od toga, najčešće 700-800 dolara izdvajaju za poreze i takse, a vrati im se 300 ili 400 dolara – objašnjava Stojan Lazić, iz turističke agencije „Karavan”.
Neophodni dokument da bi student uopšte započeo ovu proceduru je W2 na kojem su izračunati svi prihodi i koji na kućnu adresu šalje poslodavac. Sa ovim obrascem, brojem socijalnog osiguranja koji su dobili u Americi, vizom i ispunjenim formularima, akademci podnose zahtev za povraćaj poreza. Procedura traje oko tri meseca od dana kada se dokumenti predaju. Ipak, iskustva pojedinih studenata svedoče da je dug i neizvestan put od dobijanja W2 obrasca, na kojoj piše suma koju im vraća američka poreska služba, do podizanja novca. Kada se odbije procenat koji uzima agencija, transakcije, takse, studenti sa kojima smo razgovarali saglasni su da je najbolji, ali i najneverovatniji, način da se ček unovči u Americi i da se time zaobiđu svi posrednici.
– Da nisam bila uporna, ništa ne bih uradila. Četiri puta sam zvala američku poresku službu, jer formular za banku koji su mi oni poslali nijedna banka kod nas nije znala da ispuni. Tražili su neke kodove koje naše banke nemaju i tek pošto sam se posvađala i sa ljudima iz SAD i sa našim služebnicima, na jedvite jade sam dobila svojih 400 dolara – priča Anđelija Vukić, studentkinja Matematičkog fakulteta, koja je u Americi radila 2005. godine.
Neki studenti žalili su se na agencije koje posreduju u podnošenju zahteva američkoj poreskoj službi. Većina njih za svoje usluge uzima 10 odsto od sume koja je vraćena studentu, a budući da se ceo posao obavlja elektronskim putem, zainteresovani mogu angažovati bilo koju agenciju, bilo gde u Evropi. Kod nekih se to pokazalo kao loša odluka.
Vesni Novaković, studentkinji Filološkog fakulteta, koja je 2006. godine boravila u Americi preko programa „Work&Travel”, jedna bugarska agencija tražila je 50 odsto povraćenog poreza za svoje usluge.
– Trebalo je da mi bude vraćeno 450 dolara, a oni su tu sumu odmah prepolovili na 200 dolara. Uz to, od tog novca hteli su da mi odbiju još 70 dolara na ime svojih usluga – priča Vesna.
Ona dodaje da je, u okviru istog programa „Radi i putuj”, u Ameriku putovala sledeće godine i da je tamo unovčila ček na 200 dolara koji su joj poslali iz agencije. Ovog puta odlučila je da za povraćaj poreza angažuje mladića koji je dugo boravio u SAD i upoznat je sa ovom procedurom. Svoje znanje on naplaćuje 50 dolara, a Vesna kaže da ima više ovakvih snalažljivih studenata koji znaju da lepo unovče svoje poznavanje procedura američkih poreskih službi.
– Gotovo sav novac koji je trebalo da dobijem morao sam da dam agenciji, pa sam zato odustao od njihovih usluga i platio dečku koji zna proceduru da mi to obavi. On je uspeo da mi izvuče 90 odsto novca od vraćenog poreza, a na isplatu sam čekao oko dva meseca – priča Milutin Lekić, student Fakulteta za finansijski menadžment i osiguranje, koji je u Americi bio 2006. godine.
Bogdan Đakonović, iz „Studentskog sveta”, kaže da većina studenata nije upućena u proceduru povraćaja poreza, kao i da nije lako tačno popuniti formulare od kojih neki imaju i po osam strana. Opasnosti, ipak, ne leže samo tu.
– Studenti treba strogo da vode računa o tome ko za njih obavlja ovu proceduru. Dešavalo se da pojedine agencije ili najčešće pojedinci namerno nepravilno popune formulare da bi dobili više novca nego što bi trebalo. Ponekad, to se čak radi i bez znanja studenta. Američke poreske vlasti pažljivo kontrolišu i proveravaju svu dokumentaciju i strogo kažnjavaju ovakve prestupe – objašnjava Đakonović.
Jelena Beoković
[objavljeno: 11.04.2008]
