Izvor: Kurir, 20.Nov.2011, 04:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

RAZGOVOR NA TEMU "KRIZA MUŠKOSTI?"

BEOGRAD - U Centru za kulturnu dekontaminaciju večeras je vođen razgovor na temu "Kriza muškosti?" povodom izlaska iz štampe knjige "Istorija muškosti u Evropi 1450-2000" prof.dr Volfganga Šmalea u izdanju "Klia"-

Uprkos lošem vremenu sala CZKD bila je puna što je najbolji pokazatelj da za ovu temu postoji značajno interesovanje.

Takođe, mnoge istoričare, profesore, studente privukla je prilika da čuju autora knjige Šmalea, profesora savremene istorije na univerzitetu >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << u Beču koji uživa veliki ugled u celoj Evropi.

Pored autora i izdavača Zorana Hamovića, koji je bio domaćin večeri, u razgovoru je učestvovalo dvoje domaćih znalaca tema vezanih za rodna pitanja dr Tatjana Rosić i prof. dr Predrag J. Marković koji je napisao i pogovor za Šmaleovu knjigu.

Hamović je podsetio da je "Klio" objavio 2003. godine "Istoriju evropske ideje" istog autora koji u pionirskoj sintezi kakva je "Istorija muškošti u Evropi 1450-2000", opisuje promene od civilizacije do civilizacije i tokom pola milenijuma, u predstavama o rodnim razlikama, o suštinskoj podeli na muški i ženski princip.

Prema rečima Hamovića, knjiga daje jedno od mogućih tumačenja teme da li postoji kriza muškosti u savremenom društvu, iznoseći mišljenje da se kriza odnosi na hegemonijalnu muškost, poniklu u vreme stvaranja nacionalnih država i obaveznog služenja vojnog roka, ali da moderan čovek ima pravo na više opcija muškosti.

Šmale je otkrio da ga je motivisalo da napiše ovu knjigu interesovanje njegovih studenata za teme muškosti i rodnih odnosa sagledane kroz istoriju.

Autor je rekao da knjiga prati rađanje modela "novog muškarca" tokom evropske renesanse, kada je izmenjeno poimanje biblijskog Adama i u središte interesovanja postavljen koncept "novog Adama".

Zatim, sledi analiza ključnih etapa u formiranju ideala muškosti, sve do epohe Francuske revolucije kada se stvaraju nacionalne države koje donose hegemonističku vrstu muškosti koja, prema rečima Šmalea, se poistovećuje sa nacionalizmom.

Ranije epohe, kako je objasnio autor knjige, su uslovljavale muškost služenjem vojnog roka, heteroseksualnošću, obavezom da bude oženjen, otac što više dece i da pripada državnoj religiji. Njegovo je mišljenje da je dobro što je danas, kao posledice promena u društvu započetih 1968. taj model muškosti u krizi, iako je primetno da se kao posledica globalne ekonomske krize on obnavlja u nekim sredinama.

Tatjana Rosić se zadržala na metodologiji koju je Šmale koristio prilikom pisanja, jer je za svako poglavlje kao uvod koristio odlomke iz autobiografija poznatih ličnosti i tako je ovo spoj istoriografske studije i jednog književnog žanra što ovu knjigu čini zanimljivom i prijemčivom za širu čitzalačku populaciju a ne samo stručnjake.

Za Markovića je ova knjiga značajan doprinos oblasti rodnih studija. On je priznao da se pre desetak godina bavio mišlju da napiše istoriografsku studiju o muškosti na Balkanu, a da će Šmaleova knjiga biti podsticaj za neka nova istraživanja kod nas.

Marković je izneo mišljenje da je kod nas došlo do deformisane forme hegemone muškosti kao pokušaj vraćanja na neke patrijarhalne obrasce koje zagovaraju anti-zapadnjački nacionalisti.

Nastavak na Kurir...