Izvor: Politika, 20.Nov.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je „novi Adam” u krizi
Najvažniji element „šezdesetosmaškog pokreta” u svetskim razmerama predstavljali su protesti protiv rata u Vijetnamu koji se mogu tumačiti kao deo demilitarizovanja poimanja muškosti
„Istorija muškosti u Evropi (1450-2000)” naziv je knjige Volfganga Šmalea, koja je predstavljena u subotu uveče u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Šmale je profesor savremene istorije na univerzitetu u Beču i bavi se istraživanjem ljudskih prava i studijama kulture. Autor je više >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << knjiga, a ovo je drugo njegovo delo koje je izdavač „Klio” objavio i kod nas (prva je „Istorija evropske ideje” objavljena 2003).
Šmale je i predsednik Društva „Feliks Kanic”, koje razvija kulturnu, prosvetnu i naučnu saradnju između Srbije, balkanskih i zemalja nemačkog govornog područja, na tragu onih principa koje je u svom etnografskom radu primenjivao Feliks Kanic. Boravak u Srbiji iskoristio je ne samo da predstavi knjigu nego i da poseti izložbu „Sa Kanicom po Srbiji” koja je otvorena u Galeriji Narodnog muzeja u Kragujevcu.
U knjizi „Istorija muškosti u Evropi” Šmale prati rađanje modela „novog muškarca” tokom evropske renesanse kada je izmenjeno shvatanje biblijskog Adama i u središte interesovanja postavljen koncept „novog Adama”, odnosno „novog muškarca” koji označava početak opsežnih, novih socijalno-kulturoloških konstrukcija pojma muškosti.
Da počnemo od gorućeg pitanja: koliko je muškost danas u krizi?
Odgovor zavisi od toga na koju muškost mislite, jer danas postoji više opcija i nije svaka u krizi. Ako govorimo o tradicionalnom modelu muškosti, koji nazivamo hegemonim, a koji je počivao na neravnopravnosti polova, ta vrsta muškosti danas jeste u krizi. Površno gledano, često se čini da se ništa nije promenilo. Susrećemo se s tipom heroja, ratnika, mačoa, avanturiste, sportiste, maga, brižnog oca i partnera, radnika, zvezde, intelektualca... ali nijedan od ovih tipova nije obavezujući, niti reprezentuje većinu. Postmoderno „hibridno” društvo stavlja na raspolaganje neophodne ponude za ostvarenje, kao što su potrošačko društvo, zabavljačko, dokoličarsko. To je u istorijskom smislu novo i ne označava nikakvu preteću krizu muškosti, već pre istorijsku šansu.
U knjizi kažete da je „šezdesetosmaški pokret” bio preloman za napuštanje hegemonih koncepata muškosti?
Pod tim pokretom podrazumevam dvadesetak godina, od sredine pedesetih do sredine sedamdesetih prošlog veka, kada je postavljen temelj za razvoj demokratije koji je uzdrmao asimetrične odnose među polovima, pa samim tim i tradicionalni koncept muškosti. Telesna metaforika tog modela bila je razorena, seksualne norme koje su s njim bile povezane izgubile su značaj, njegova militantna srž je bila napadnuta i razgolićena. Najvažniji element pokreta 1968. u svetskim razmerama predstavljali su protesti protiv rata u Vijetnamu koji se mogu tumačiti kao deo demilitarizovanja poimanja muškosti koje takođe do danas nije dovršeno i nadalje traje.
Koliko je feminizam doprineo krizi tog modela muškosti?
Paradoksalno, feminizam je doneo slobodu ženama, ali je oslobodio i muškarce od tradicionalnog koncepta muškosti. Ali, dok su u ženskim pokretima formulisane pozitivno različite mogućnosti ženskosti, ponude orijentacije za muškarce su mnogobrojne, ali maglovite. Nove muške ponude orijentacije najpre su pripremljene u homoseksualnom pokretu. Novi mehanizam seksualnosti posle 1968. doveo je do povećanja prisutnosti ženskog tela u masovnim medijima. Reakcija na to je odgovarajuća prisutnost muškog tela. Delimično ili sasvim razodenuto, muško telo je u javnosti vizuelno prisutnije više nego ikada ranije. Mišićavo telo daje signal da onaj ko ga poseduje odgovara zahtevima muškosti. Ovaj fenomen bi trebalo posmatrati kao sociokulturnu reakciju na krizu muškosti.
Prvi ste predsednik Društva „Feliks Kanic” koje je, posle opsežnih priprema, osnovano prošle godine?
Zahvaljujući Kanicu, koji je u svoje vreme bio jedan od najboljih poznavalaca jugoistočne Evrope, znamo mnogo o Srbiji 19. veka. Naše društvo želi da pomogne mladim ljudima da otkrivaju Srbiju onako kako je to on činio, da pomognemo zatim mladim ljudima iz Srbije da putuju, istražuju i da ostave sve to u vidu umetničkog rada.
Kada mladi iz Srbije mogu da očekuju prve stipendije?Sledeća godina će biti prva u kojoj ćemo dati stipendije za putopisce i za naučna istraživanja. Imali smo dva konkursa, jedan za putopis, drugi za studijske boravke i stručna usavršavanja u oblasti istorije, istorije umetnosti, arheologije i muzeologije, i to je bio prvi korak. Sledeći korak je da sakupimo novac za stipendije, koje su, inače, namenjene za državljane Srbije, Austrije, Nemačke, Švajcarske i Bugarske, i da realizujemo te programe.
Gordana Popović
objavljeno: 21.11.2011.
