Izvor: TvojPortal.com, 28.Mar.2011, 22:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin i aerodromski velikomučenik Mirko
(press) Samo što smo poleteli iz onog simpatičnog gradića zvanog Slovenija, već smo morali da sletimo. Ne stigne čovek ni da dremne tokom ovih balkanskih turneja kolicki su im gradovi, države, države-gradovi, šta već
Zamolio sam pilota da malo uspori kako bi nas sustigli avioni srpske vojske, kaže da je već ugasio dva motora, ali da ih još ne vidi u retrovizoru. Javljaju radio vezom da su dobro i da ih ne čekamo. Sleteli su negde da dopune gorivo, >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << ne mogu iz kantica u letu, kažu.
Već sat vremena sedim u avionu, agenti ne dozvoljavaju da izađem, pregovaraju sa nekim sedobradim starcem koji je prethodno razvio crveni tepih, pa sad skakuće oko aviona i maše: „Evo me, Vladimire, evo me! To sam ja, Mirko, otvori!"
Hahahaha... Eno ga razvezao kravatu i raširio košulju, pokazuje grudi. Nešto piše na njima koliko vidim: „Mirko i Vladimir, to su premijera dva, voleli se voleli sve do pola dva"... Ma, o njemu su mi izgleda pričali Hilari, Bajden i ostali - maskota aerodroma, neki dokonac koji sačekuje sve poznate face koje dolaze i fotografiše se sa njima glumeći zvaničnika.
Prevodilac mi kaže da je stari pitao može li sa nama do Beograda, neki mangupi iz Vlade su mu dali pare samo za jednu autobusku kartu, pa nema za povratak.
- Hvala ti, Vlado, brate, spasao si me! Vrebaju kontrole na svakom koraku, a već imam desetak neplaćenih kazni zbog švercovanja u prevozu - ne pušta me iz zagrljaja već tri minuta. Ako je i od maskote - mnogo je! Pitali smo ga gde mu odgovara da ga ostavimo, kaže da i on ide do Palate Srbija, valjda hoće da se fotografiše i sa Tadićem.
Stigli smo. Boris je izgleda nešto ljut - u odelu je?! Možda će posle himni da se skine u bratelku?
Gde li se izgubi onaj mali Dačić, dao sam mu da mi pridrži nuklearno koferče i otad ga nema.
Uf, konačno se završio ovaj ceremonijalni deo, sad mogu da vratim slušalice u uši i pustim neku muziku dok Boris govori. Kako ono beše: na svaka dva minuta klimnem glavom, kažem spasiba i značajno ga pogledam?! Deluje zadovoljno, razvezuje kravatu, valjda će sad ta bratelka? Neće, upala mu žvaka u košulju pa pokušava da je nađe. Pojačaću muziku...
Idemo do Skupštine, ček samo da pogledam šta piše u brošuri na šta da obratim posebnu pažnju - skela! Šta skela? Aaaa, to - građevinski poduhvat epskih razmera, skela koja je već pustila korenje oko Skupštine, i tu će najverovatnije ostati do ulaska Srbije u EU! Još 20 godina, svaka im čast!
Ko li je ova žena napirlitane frizure što istrčava sva ozarena, k'o jedna slična njoj svojevremeno iz vile „Mir"?! Slavica Đukić-Dejanović? Verovatno je šef radova, pa da me uputi. Šteta što MP3 ne može glasnije! Već 20 minuta stojimo pred njenim portretom, kaže da je to najveća znamenitost ove zgrade i da ništa drugo nije vredno pomena i obilaska. Koji li su ovi mučenici u stavu mirno, da l' da im priđem i pozdravim ih? Hoću, možda su to najistaknutiji radnici na građevini, zaslužuju poštovanje!
Nada Kolundžija - vodonoša preletač, Toma Nikolić - majstor na održavanju pokretnih stepenica i izolaciju stiroporom, Mlađan Dinkić - danju gradi noću razgrađuje, Branko Ružić - učio zanat od najboljih majstora „izolacije" devedesetih, Dragan Todorović - proklinje na savršenom ruskom. Jao, umalo da preskočim ovog malog bledunjavog sa podočnjacima do značke EU! Ček da vidim šta piše u protokolu, ko je deran? Čeda Jovanović - malterisao u Zemunu, Surčinu, Kuli... Kuku, kako su mu prljave ruke, ali takvim ljudima je obično savest čista! Zamoliću nekog iz pratnje da ga zagrli u moje ime! Gde li je sad onaj Mirko kad mi je najpotrebniji?
O čemu li pričaju da mi je znati? Ma, zezam se, baš me briga o čemu pričaju, dok god gruva ovaj CD što mi je Boris gurnuo u džep tokom intoniranja himni - „Best of Seve"! Šta li je mislio pod onim: „Ma, nije to ni približno njen best-of, taj ti je u drugom džepu, ali ga 'preslušaj' tek kad budeš sam u avionu."
Idemo sad do stadiona, kažu. Evo je opet i ona sedobrada „babuška", hoće i on sa nama. Uopšte mi nije jasno kako ga tako lako puštaju među zvanice, mada zaista deluje kao potpuno nesposoban za bilo kakvu akciju. Kao kakav pubertetlija kojem je prerano izrasla brada...
Daj na miru da pogledam ove ikone koje su mi darivali: Sveti Boris bez podrške, zemlje i privrede; Slavica trojeručica, aerodromski velikomučenik Mirko; Sveti vrači betonski Toma i Aca; Ivica Miratočivi; Šule zlatoNATOusti...
Nego, zašto još ne polećemo? Aha, očekuje se da konačno slete oni „MIG-ovi".
