Izvor: Blic, 31.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Put u evropsko obrazovanje
Put u evropsko obrazovanje
Univerzitet u Srbiji će ponovo imati autonomija u domenu izbora dekana, rektora, nastavnika i saradnika. Ta autonomija biće obezbeđena prelaznim zakonom koji je sada u skupštinskoj proceduri - kaže u razgovoru za ‘’Blic’’ Marija Bogdanović, rektor Beogradskog univerziteta, povodom završetka prve kalendarske godine od kako ovo najviše obrazovno telo funkcioniše bez pritiska vlasti. Naša sagovornica dodaje da bi novi zakon o univerzitetu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << trebalo da bude gotov do 2003. godine, što je veoma optimističan stav s obzirom na to koliko je to složen posao.
U kojoj meri naš univerzitet dobija podršku iz inostranstva i kada možemo očekivati priznavanje naših diploma?
- Stalno dobijamo pomoć od raznih vlada i univerziteta. Uglavnom je to veliki broj stipendija za redovne i postdiplomske studije, kao i mogućnost odlaska naših nastavnika na usavršavanje. Organizovali smo postdiplomske studije po evropskim standardima u saradnji sa velikim univerzitetom 'La Sapienza' iz Rima i Sarajevskim univerzitetom, za čije je pohađanje već objavljen konkurs u novinama. Naime, 50 studenata slušaće nastavu na našem univerzitetu, 50 na Sarajevskom, onda će po 20 najboljih u Rimu završiti drugi i treći semestar i uraditi magistarski rad, a diploma koju će dobiti biće priznata kao magistarska diploma. Ekonomski fakultet u Beogradu je takođe otvorio postdiplomske studije o menadžmentu, takozvani NBA, čija je cela koncepcija programa urađena prema evropskim standardima i biće mogućnosti da se ta diploma akredituje u Evropi. Univerzitet u Beču takođe daje veliki broj stipendija, i za poslednjih par meseci smo privukli veliku pažnju ne samo evropskih i američkih, već i dalekoistočnih univerziteta, i uglavnom su procene kolega spolja da mogu da nam ukažu puno poverenje. Znanje sa kojim naši studenti izlaze jeste kvalitetno znanje, a kada će formalno biti obezbeđeno priznanje naših diploma jeste i pitanje tog novog zakona i svega onoga što budemo uradili u reformama. Kako naš univerzitet vide vaše evropske kolege?
- Elaborat Rektorskog kolegijuma o stanju na Beogradskom univerzitetu biće gotov do sredine januara i poslat na uvid Evropskoj asocijaciji univerziteta, a potom će njihovi ljudi doći ovde i dati svoju ocenu kako stvari stoje i dokle se zapravo došlo sa reformama. Do sada su mnogi nastavni planovi i programi prošli kroz sednicu Veća univerziteta, oni su osavremljeni i detaljnije pregledani. Formirali smo komisije za različite aspekte reformi i zaključci ovih komisija biće osnova novog zakona o univerzitetu, čija će uloga biti da obezbedi prohodnost naših studenata i priznanje načina studiranja, i na taj način omogući da postanemo ravnopravna članica evropskog sistema obrazovanja. Hoće li reforma univerziteta pratiti opšti trend i da li će moći da se iškoluju kadrovi za radna mesta koja će zahtevati posebnu kvalifikaciju?
- Država bi trebalo da pokaže gde su najurgentnije potrebe društva, za kojim kvalifikovanim stručnjacima i sa kojim stepenom obrazovanosti. Obrazovanje bi sada trebalo da bude po sistemu tri plus dve godine, gde bi se formirali stručnjaci koji brzo ulaze u radna mesta. Društvene potrebe morale biti jasnije izrečene kako bi se ljudi opredeljivali šta da studiraju i koliko da se obrazuju, dok bi se sa onim malim brojem koji ide na usavršavanje sa doktoratima obezbedio nastavni kadar za univerzitet.
Postoje nagoveštaji da će poskupeti cena upisa na fakultete, kao i cene ispita.
- Za ovu i narednu školsku godinu neće se povećavati cene studiranja, jer je još uvek veoma mala platežna moć porodica. Ono što naslućujemo da su stavovi Vlade jeste da će veći broj prelaziti na samofinansiranje, međutim uvek će biti mesta za najbolje studente, bilo da dobijaju stipendije, bilo da budu budžetski finansirani. Već po prelaznom, a posebno po novom zakonu, vreme studiranja biće vrlo strogo ograničeno, samo je pitanje da li će se, uz plaćanje ogromnih školarina, omogućiti onima koji beskrajno dugo studiraju da ipak završe studije. Kakav je sada materijalni položaj zaposlenih na univerzitetu?
- Postoje fakulteti koji su veliki i u materijalnom pogledu jaki i koji iz naplate školarina uspevaju da poboljšaju plate nastavnicima i saradnicima. Međutim, postoje i fakulteti koji, po prirodi nauke koju obrađuju, upisuju mali broj studenata i nisu u naročio dobrom položaju, kao što su Prirodno-matematički, Filološki, Filozofski fakultet, tako da postoje velike razlike u primanjima. Najniže plate su od 10 do 12 hiljada dinara, ali se one kreću i do duplo viših. Mi smo tražili od Vlade da to uzme u obzir, međutim oni imaju celu Srbiju pred sobom, sve univerzitetske nastavnike i sradnike, srednje i osnovno obrazovanje, tako da nemam utisak da će se materijalni položaj profesora u skorije vreme bitnije popraviti. A šta je sa započetim programom gradnje stanova za mlade stručnjake?
- Vlada trenutno radi na obezbeđivanju sredstava za nastavak izgradnje stambenog fonda od 1.000 stanova za mlade stručnjake, kako bi ih na taj način zadržali u zemlji. Da li je nešto urađeno na poboljšanju studentskog standarda u proteklih godinu dana?
- Studenski centar je preduzeo radikalne mere oko studentskog standarda, sve je jača kontrola oko raspodele mesta u domovima, tako da će mnogo veći broj akademaca moći da koristi studenske domove. Oformljena je studenska komisija, i računa se da će se ove godine smanjiti broj 'ilegalaca', kojih je ranijih godina bilo nekoliko hiljada. Što se tiče domaćih stipendija, Ministarstvo za obrazovanje i sport nema novca, što je tužno, jer bi Vlada, uprkos naporima koje čini da stavi stvari u pravi poredak i teškoćama na koje nailazi, trebalo da shvati da je univerzitet, zapravo, rezervoar stručnjaka, koji će sutra presudno pomoći ukupan razvoj društva. Kakva su iskustva sa 'zamrznutom godinom'?
- Tu smo hteli da budemo načisto ko upisuje sledeću godinu, a ko nema mogućnosti da je upiše. Međutim, dogodilo se da je ogroman broj studenata Pravnog fakulteta uzeo tu zamrznutu godinu, što će biti u materijalnom pogledu, prema rečima nastavnika, pogubno za taj fakultet. Međutim, to je situacija u koju smo morali da uđemo verujući da je to način da pomognemo studentima koji proteklih godina nisu bili u mogućnosti da prate redovnu nastavu. Sada, kada su krenuli u organizovanu nastavu, sve je bilo pomalo usporeno, ali nadam se da će se stvari brzo dovesti u red. A. Rašić
