Izvor: Politika, 19.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pukotine i žabe u Pupinovom muzeju
Kuća naučnika svetskog glasa obnovljena je 2004. godine, ali je muzej i dalje u lošem stanju
Muzej u banatskom selu Idvor, ipodignut u čast Mihajla Pupina, dobitnika Pulicerove nagrade, čiji su pronalasci doneli revoluciju u telefonsku, telegrafsku i radio-industriju, ubrzano propada zbog nemarnosti nadležnih i nezainteresovanosti meštana i javnosti.
– Žalosno je da turisti ne znaju gde mogu posetiti rodnu kuću i muzej priznatog naučnika – kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Miroslav Stanković, filmski režiser i pokretač inicijative za obnovu Pupinovog muzeja koji je, prema njegovim rečima, u očajnom stanju. A to kazuju i fotografije iz Idvora koje nam je Stanković ustupio ne bi li probudio uspavanu javnost.
Oni koji žele bolje da se upoznaju sa likom i delom čoveka koji se smatra jednom od najsjajnijih zvezda svetske nauke suočavaju se sa zapuštenim zdanjem propalih podova u kome su se nastanile žabe, napuklih zidova i tavanica iz kojih viri trska"
Tačno je da je kuća naučnika obnovljena 2004. godine, ali je muzej i dalje u kritičnom stanju. S obzirom na svetski značaj Pupinovog dela, ukazuje Stanković, ovaj objekat bi mogao biti turistička atrakcija, naročito za mlade akademce koji se očekuju na Univerzijadi u Beogradu 2009. godine.
– Želimo da obnovimo i Narodni dom koji je naučnik izgradio da bi podstakao obrazovanje mladih poljoprivrednika i pokrenuo industriju voća i povrća u Jugoslaviji u vreme agrarne krize. U planu je i izgradnja istraživačkog centra za mlade talente, kao i etnosela, sa starim banatskim kućama od naboja, pokrivenim trskom, u kakvim se živelo u Pupinovo vreme – objašnjava Stanković. On je rođeni Zemunac koji živi u Pančevu, a u čitavoj ovoj priči se našao, jer smatra da je Pupin ličnost koja je neopravdano zapostavljena u srpskoj nauci.
Listajući obiman materijal koji je doneo u našu redakciju, Stanković svedoči o Pupinovom visokom mestu na svetskoj naučnoj mapi.
Nobelovac Isak Rabi, dobitnik Pupinove medalje koja se u Americi dodeljuje za nacionalne zasluge, nazvao ga je „primerom vrline, visokog uma, velikog Amerikanca i velikog potomka Srbije”.
Mihajlo Idvorski Pupin je u Ameriku došao kao petnaestogodišnjak sa pet centi u džepu i mnoštvom ideja u glavi. Studirao je na Univerzitetu Kolumbija, gde je do penzionisanja radio kao profesor elektromehanike. Bio je veliki dobrotvor svom narodu.
„Nije on bio samo moj prijatelj, nego prijatelj celog našeg naroda i celog čovečanstva”, izjavio je vladika Nikolaj Velimirović posle Pupinove smrti.
Bio je predsednik nekoliko američkih institucija i laboratorija. Amerikanci su Pupinu odali počast nazvavši njegovim imenom nacionalno priznanje i laboratoriju na Univerzitetu Kolumbija.
On je takvu čast ukazao svom rodnom mestu, dodavši naziv istog svom imenu.
Da li mu je Idvor uzvratio na pravi način?
B. Mališ
[objavljeno: 20.07.2008]
