Izvor: Politika, 01.Avg.2010, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pucaju i dok rone
Pripadnici 93. ronilačke čete, koji su nedavno iz Gružanskog jezera izvukli olupinu „orla”, opremljeni su ruskim podvodnim puškama i pištoljima
Novi Sad – Posle samo dva sata plovidbe Gružanskim jezerom i pretrage dna sonarom, posada čamca je, 4. juna ove godine oko 20 časova, jasno videla konture aviona – bio je to „orao” koga je dan ranije pilot, pošto nije mogao da izvuče stajni trap, obrušio u jezero i bezbedno se katapultirao. Mesto je obeleženo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i sutradan su ronioci sajle dizalice zakačili za avion koji je izvučen na površinu.
– Ta akcija je primer onoga za šta je naša jedinica sposobna. Za manje od 48 časova mi smo ronioce i opremu prevezli iz Novog Sada u Kragujevac, pretražili jezero i izvukli olupinu – kaže major Mitar Milović, komandir 93. ronilačke čete.
Ova jedinstvena jedinica Vojske Srbije, koja je smeštena u bazi Prvog rečnog odreda u Novom Sadu, još od 1945. godine je centar rečnog ronjenja koje je neuporedivo teže od onog u morskim dubinama. Vidljivost se meri centimetrima, ronilac jedva da nazire nešto ispred maske – u najboljem slučaju do pola metra i to zimi, kada su reke bistrije. Struja je jaka, tako da je kretanje veoma otežano, a i reke svašta nose pa su debla i drugi predmeti stalna opasnost.
– Dubine su uglavnom relativno male, ali to ništa ne olakšava imajući u vidu pomenute rizike. U prolećnom periodu, kada voda nadođe, prosečna dubina Dunava na sredini korita je oko 20 metara, ali u Đerdapskoj klisuri na pojedinim mestima ova reka je duboka i više od 100 metara. Zanimljivo je da je Tisa, zbog jače struje, teža za ronjenje od Dunava – objašnjava major Milović.
Namene 93. ronilačke čete su potraga i spasavanje kada dođe do nesreće u kojoj su akteri pripadnici vojske, ili do gubitka vojne tehnike na rekama. Pre nekoliko godina prilikom vežbe na Savi, kod Šapca, potonula je amfibija pri čemu je poginuo jedan podoficir. Ronioci iz ove jedinice pronašli su telo i pomogli pri izvlačenju vozila. Na raspolaganju su i za protivminske i protivdiverzantske zadatke, pri čemu se ovi drugi redovno sprovode i u mirnodopskim vremenima.
– Reč je o klasičnoj bezbednosnoj proceduri: prilikom posete visokih stranih delegacija rečnoj flotili, proveravamo da nije nešto postavljeno ispod brodova koje obezbeđujemo dok su gosti na njima – kaže major Milović naglašavajući da je jedinica, u skladu sa trećom misijom VS, uvek na raspolaganju civilnim strukturama kao što je to bilo i pre nekoliko godina kada je autobus pao s mosta u Tisu.
Pripadnici 93. ronilačke čete nedavno su opremljeni i specijalnim podvodnim oružjem, koje je doskora bilo tajna a koje podseća na ono iz filmova o Džejmsu Bondu. Reč je o automatskim puškama i pištoljima ruske proizvodnje, koji pucaju pod vodom s tim što municija, umesto klasičnog zrna, ima strelice.
Ipak, neke stvari nedostaju: teška ronilačka odela koja bi olakšala podvodne radove, skuter s nosilom za pružanje brze prve pomoći i evakuaciju, podvodni skuteri za kretanje kroz jake rečne struje a dobrodošli bi i treninzi na moru.
Vojni ronioci jedini u Srbiji imaju najsavremeniji sonar i magnetometar američke proizvodnje koji se koriste za traganje po rečnom ili jezerskom dnu. Sonar je tako osetljiv da se na monitoru jasno ocrtavaju telo utopljenika pa čak i pištolj odbačen u reku, a 93. ronilačka četa poseduje i barokomore – prenosnu u kojoj može da se pruži pomoć jednom roniocu koga u vodi zadese problemi sa plućima, kao i veliku, statičnu, u kojoj ima deset mesta.
– U ovoj većoj, podizanjem pritiska vazduha, mogu se simulirati zaroni do dubine od 110 metara pa se koristi i za specifične ronilačke treninge – objašnjava Šerif Bajrami, zamenik komandira 93. ronilačke čete poručnik fregate.
Milan Galović
-----------------------------------------------------------
Jedinstveni u regionu
Poručnik fregate Šerif Bajrami smatra da bi ova jedinica, uz malo angažmana, mogla dobiti i međunarodni značaj. Ako je Hrvatska dobila regionalni centar za podvodnu potragu i spasavanje na moru, nema razloga da baza u Novom Sadu ne postane regionalni centar za podvodnu potragu i spasavanje na rekama.
objavljeno: 02/08/2010
