Izvor: Politika, 21.Jun.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Psihijatrija u službi farmaceutske industrije

Ideal svake kompanije je da proizvede lek za neku boljku koja je zajednička velikom broju ljudi, jer je takvom leku obezbeđena najveća prodaja

U poslednjih 25 godina na tržištu Amerike, Velike Britanije i Australije čak 18 puta je povećana potrošnja antidepresiva i lekova za smanjenje psihičke napetosti, iako je broj duševno poremećenih osoba ostao potpuno isti. Epidemiološki podaci govore da se psihotropni lekovi danas koriste i za psihičke tegobe zbog kojih uglavnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nisu uzimani pre dvadeset godina, a poslednjih godina antidepresivi zauzimaju treće mesto na skali najprodavanijih lekova u svetu. Tako su se 2005. godine među sedam najprodavanijih lekova u SAD nalazila čak tri antidepresiva, a američka farmaceutska industrija je od 1980. godine postala najprofitabilnija industrija u SAD.

Ovo su samo neki od podataka koje u svojoj najnovijoj knjizi „Psihijatrija u kritičkom ogledalu” iznosi naš renomirani psihijatar i profesor po pozivu Medicinskog fakulteta u Beogradu dr Dušan Kecmanović, koji već godinama živi i radi u Australiji.

Dr Kecmanović objašnjava da je do ogromne potrošnje antidepresiva došlo nakon 1980. godine, kada je objavljena „revolucionarna” treća revizija Američke klasifikacije duševnih poremećaja i podseća da je od 1990. do 2000. godine čak za 18 puta povećana prodaja antidepresiva u SAD. Istovremeno je u Velikoj Britaniji upotreba antidepresiva povećana za čak 234 odsto u periodu od 1992. do 2002. godine. U Australiji se ukupan broj recepata za antidepresive utrostručio za deset godina – od 1990. do 2000. godine, a broj recepata za antidepresive koji su propisani osobama koje imaju između 15 i 24 godine povećao se deset puta. Da li je razlog za povećanu potrošnju lekova porast broja duševno poremećenih ljudi? Dr Kecmanović odgovara odrečno i ističe da je period od dve decenije isuviše mali da bi u njemu došlo do značajnog porasta ili pada svih vrsta duševnih poremećaja.

– Međutim, paradoks je u tome što nije došlo do povećanja broja duševnih bolesnika, ali je došlo do porasta vrsta poremećaja koji se nalaze u najnovijoj reviziji Američke klasifikacije duševnih poremećaja. Naime, kada je ova klasifikacija bolesti prvi put objavljena, 1952. godine, u njoj su bila opisana 152 poremećaja, a u poslednjoj reviziji ove klasifikacije, koja je objavljena 1994. godine, broj duševnih poremećaja se više nego udvostručio i ukupno iznosi – 357 vrsta poremećaja. Da li to znači da postoji neograničen broj poremećaja, a da psihijatri svake godine otkriju tek nekoliko desetina? Naravno da ne, ali je rešenje ove zagonetke u tome što psihijatri danas ne zaziru da tretiraju svakodnevne životne probleme kao poremećaje. Primera radi, poslednjih godina u stručnim krugovima sve više se govori o fenomenu „prisilnog” ili „nekontrolisanog” kupovanja koji karakteriše često trošenje previše novca i ulazak u „crvenu zonu” na kreditnoj kartici... Loren Koran i njegovi saradnici su 2006. godine „pronašli” da je čak 16 odsto odraslih u SAD pogođeno ovim poremećajem, tako da se ne bih začudio kada bi se ovaj poremećaj našao u novoj reviziji Američke klasifikacije duševnih poremećaja – ističe dr Kecmanović.

S druge strane, dodaje dr Kecmanović, i farmaceutske kompanije su odgovorne za sve veći broj vrsta psihičkih poremećaja u svakoj novoj reviziji klasifikacije duševnih poremećaja. Naime, ideal svake farmaceutske kompanije je da proizvede lek za neku boljku koja je zajednička velikom broju ljudi, jer je takvom leku obezbeđena najveća prodaja, a one duševne smetnje koje spadaju u sivu zonu između normalnog i patološkog najbliže su tom idealu.

Objašnjavajući razloge zbog kojih ljudi danas uzimaju lekove za tegobe za koje ih ranije nisu uzimali, on ističe da se raširilo uverenje da ljudi ne treba da trpe ni psihički ni fizički bol i da se stres nalazi u osnovi svih bolesti – od kijavice do karcinoma. Zbog toga osobe danas uzimaju lekove za suzbijanje napetosti kada idu na sahranu, kada prvi put idu da vide unuče ili dete, kada se pripremaju za važan razgovor sa šefom, kada polažu ispit, kada lete avionom" Osim što reklamiraju lekove, farmaceutske kuće „reklamiraju” i psihičke tegobe i patnje, ističe dr Kecmanović i kao ilustraciju svoje teze navodi reklamnu kampanju koja je prethodila izbacivanju jednog antidepresiva na tržište. U američkim metroima i na bilbordima mesecima su izlazili oglasi sa vrlo kratkim pitanjima – da li se osećate nesigurno u nepoznatom društvu, da li se osećate nesigurno kada govorite pred publikom, da li biste voleli da imate više samopouzdanja"Kada je radoznalost publike dostigla maksimum na tržište je izbačen lek iz grupe antidepresiva koji utiče na povećanje samopouzdanja, odnosno dovodi do – povišenja serotonina u organizmu.

Katarina Đorđević

[objavljeno: 22/06/2008]

Nastavak na Politika...