Izvor: Politika, 29.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvo iskustvo s drogom i pre 12. godine
Prošle godine je u Beogradu 101 narkoman preminuo od takozvane heroinske smrti. Najmlađi je imao 20 godina, kaže Lambe Đerolijevski, šef odseka za prevenciju narkomanije u MUP-u Beograd
U Srbiji drogu najviše koriste mladi uzrasta između 14 i 25 godina. Uzimaju je iz znatiželje, dosade, potištenosti, želje za avanturom, slabosti da kažu „ne”, kao i zbog nedostatka čvršće veze s porodicom. Devedesetih godina prošlog veka poticali su iz viših socijalnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << slojeva, a sada ih je najviše iz srednjeg i nižeg sloja.
Droge je sve više i u osnovnim školama, pa su kao korisnici evidentirana i deca, što do sada nije bio slučaj. Prema podacima beogradske policije, u srednjim školama najčešće se konzumiraju marihuana, ekstazi, amfetamini i razni lekovi.
Lambe Đerolijevski, šef odseka za prevenciju narkomanije u MUP-u Beograd, za „Beograd 202” je rekao da je starosna dob korisnika sve niža. Sa nikotinom se prvi put sreću u četvrtom, a sa drogom u sedmom razredu. Ono što je nekada bila prva cigareta, kao simbol odrastanja, danas je „džoint”.
Marihuana je droga „početnica” koju deca probaju na kraju osnovne škole, a sa marihuane prelaze na ekstazi, obično u obliku tableta, koji je najzastupljeniji na tinejdžerskim žurkama. I jedna i druga droga su, nažalost, jako jeftine: kesica marihuane je oko 300 dinara, a tableta ekstazija od 75 do 200 dinara. Ne treba zaboraviti ni takozvani „spid”: 10 evra je dovoljno za jedan gram, a to je opet dovoljno da tri mlade osobe postignu efekat koji očekuju. Ipak, kaže Lambe Đerolijevski, heroin je tipična droga za prosečnog srpskog narkomana. Do njega se stiže, kada se prerano krene s drogom, pri kraju osnovne škole, i to upravo navedenim redom.
Prošle godine u Beogradu je je 101 narkoman preminuo od takozvane heroinske smrti. Najmlađa žrtva imala je 20 godina.
Baš zbog činjenice da je svako četvrto dete imalo neko iskustvo sa drogom pre svoje dvanaeste godine, najpre bi roditelji trebalo da shvate problem narkomanije, pa tek onda škola, zdravstvene i socijalne službe, policija i carina.
Međutim, nije tako. U odsek za prevenciju narkomanije svakodnevno dolaze roditelji i to uglavnom majke. „To je poseban socijalni fenomen, da očevi beže od problema”, ukazuje Đerolijevski. Od 100 roditelja koji traže pomoć, njih 95 su majke. Jedna od najčešćih zabluda roditelja je to što misle da ako dete ima dobre ocene, neće doći u kontakt sa drogom. A upravo su na heroinu mladi koji su često intelektualno daleko ispred svog okruženja.
U cilju prevencije Skupština grada Beograda je najavila uključivanje i predškolskih ustanova u program „Škola bez droge”.
R. D.
[objavljeno: 30/05/2008.]
