Izvor: TvojPortal.com, 09.Jul.2012, 09:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Proteinska dijeta nije zdrava
Izvor: Novosti
Ishrana zasnovana na velikoj količini proteina i bez mnogo ugljenih hidrata nije preporučljiva, bez obzira na to što su oni važan sastojak svake ćelije, a organizam ih koristi za proizvodnju enzima, hormona i drugih supstanci. Unoseći velike količine proteina ljudi prave grešku, pogotovo oni koji na ovaj način žele brzo da oslabe. Proteini se ne skladište u organizmu, pa da se crpu po potrebi. Imajući sve ovo na umu, Američko ministarstvo zdravlja izdalo je uputstvo >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << o dnevnoj optimalnoj količini proteina za različite kategorije stanovništva.
Dečaci tinejdžeri i aktivni muškarci potrebe u proteinima mogu da zadovolje iz tri porcije sa ukupno 200 grama. Deci od dve do šest godina, većini žena i pojedinim starijim ljudima, dovoljne su dve porcije sa ukupno 140 grama. Starija deca, tinejdžerke, izrazito aktivne žene i većina muškaraca, svakodnevno bi trebalo da uzimaju dve porcije sa ukupno 170 grama.
Nutricionisti kažu da svako ko u restoranu naruči odrezak, koji obično ima oko 300 grama, unosi previše proteina i poveću količinu zasićenih masti koje začepljavaju arterije. Tvrde i da je zabluda da dodatni protein povećava mišićnu masu, čemu najviše teže bodibilderi!
Treba voditi računa da uzimanje dosta proteina, a malo ugljenih hidrata, dovodi do velikih promena u metabolizmu. Organizam sagoreva više masti, smanjuje se apetit, povećava se eliminacija tečnosti, što zaista dovodi do bržeg slabljenja. Ali, posle pola godine, pokazale su studije, ova dijeta prestaje da bude efikasna i može da dovede do narušavanja zdravlja.
Zbog razgradnje proteina u telu se stvara amonijak. Osim toga, unošenje proteina dovodi do prisustva kiselina, a da bi se one neutralisale organizam u krvotok ubacuje rezerve kalcijuma. Shodno tome, dolazi do preteranog gubitka ovog minerala, što kasnije može da dovede do osteoporoze.
Konačno, ljudi sa proteinskom dijetom jedu malo voća i povrća, lišavajući se najboljih izvora vitamina, vlakana i antioksidanasa, svega onoga što štiti od brojnih bolesti. Okrenuti hrani životinjskog porekla, koja sadrži i dosta zasićenih masti, u većem su riziku da obole od srčanih oboljenja, šloga, dijabetesa, kao i od nekih oblika raka.
