Izvor: Blic, 29.Jul.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privatizacija u tajnosti
Privatizacija u tajnosti
BEOGRAD - Trenutno cela zona kapitalnih investicija jednostavno nije dostupna javnosti - tvrdi za 'Blic' Dušan Janjić, član ekspertskog tima ispred Foruma za etničke odnose, koji je učestvovao u pisanju Predloga zakona o slobodnom pristupu informacijama.
- Vladine agencije za privatizaciju koje angažuju različite firme za konsalting prave čitave studije o tome, ali se sve te informacije čuvaju u tajnosti. Zbog toga građani, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i stručnjaci ne mogu da provere šta se dešava, pa često se ispostavi da su podaci 'isfrizirani'. Ili se dešava da firma sakrije socijalne troškove ili ne da pravu sliku svojinskih odnosa, što stvara ogromne probleme jer je Srbija od 1989. prošla kroz četiri režima privatizacije, tako da u nekim firmama postoje čitavi slojevi privatnih vlasnika - zbog čega od nas beže strani investitori - ističe Janjić.
Ukoliko taj predlog, na čijoj su izradi učestvovali predstavnici nekoliko nevladinih organizacija, bude usvojen, svaki građanin će moći da dobije informaciju od javnog značaja od bilo koje državne ili javne institucije.
- Usvajanje ovog zakona značilo bi otvaranje i dostupnost svih informacija od javnog značaja. Svaki građanin bi mogao da zatraži informaciju upućivanjem dopisa ili usmenim zahtevom od institucija kao što su vlada, vojska, policija, parlament, sudstvo, razne uprave, agencije, sve do mešovitih i multinacionalnih kompanija koje vrše poslove od javnog interesa. Institucija, kao je predloženo, od koje je zatražena informacija mora da odgovori u roku od 30 dana, a ukoliko ne može da pruži potrebnu informaciju, onda je dužna da sama prosledi zahtev instituciji koja može da odgovori. Ceo ovaj postupak može trajati najviše 37 dana - ističe Janjić. Na Zapadu je zakonski rok za ovakav postupak sedam do 15 dana, ali, prema Janjićevim rečima, eksperti su uzeli u obzir da kod nas nema informatičkih sistema i baza podataka.
Ono što se suštinski postiže ovim zakonom jeste demistifikacija nasleđenih teorija zavera i tajni, nastavlja on. 'Otvoriće' se navodne službene i državne tajne, dok se zakonom predviđa da će postojati posebno, civilno telo koje će utvrđivati kriterijume za proglašavanje 'pravih' državnih tajni.
- Ovakav akt je veoma važan jer pomaže da se informacija više ne kriju toliko od građana, kao i zato što će time zakon o slobodi medija postati kompletan, jer će novinari na regularne načine moći da dođu do informacija koje su im potrebne. Dobro je i to što ćemo njegovim usvajanjem ispuniti standard koji zahtevaju Savet Evrope i Evropska unija u vezi ljudskih prava i sloboda građana - ističe Janjić.
Ovih dana je i Vlada Srbije iznela svoj predlog zakona o pristupu informacijama. Razlika je u tome što njihov predlog predviđa obavezu otvaranja samo onih informacija kojima raspolaže Vlada, tvrdi Janjić. - To je ispod standarda Evropske unije i plašim se da Vlada ne shvata da je ono što mi predlažemo i u njihovom interesu. Ukoliko zakon usvoje u onom obliku u kom ga predlažu, to znači da hoće da budu glavni kanal privatizacije, da će to biti krug privilegovanih koji će unapred znati važne informacije, pa će moći i unapred da se pripreme za tendere, setimo se samo 'afere Beočin'. Rizikuju tako da na kraju dođe do udruživanja vlasnika sa sindikatima i političkim partnerima. Nadam se da će Vlada napraviti razumnu kombinaciju između našeg i njihovog predloga i da će uraditi sve da sprovođenje zakona zaživi, odnosno da napravi telo za kontrolu sprovođenja, kao i bazu podataka, odnosno informacioni sistem. Nedopustivo je da Beograd i Srbija nemaju podatke o imovini - ističe Janjić i dodaje da glavni otpor pri primeni zakona njegovi predlagači očekuju u spoju izvršne vlasti i domaćih i stranih preduzeća. J. Subotić Nekoliko mehanizama kontrole
Vlada bi, ukoliko bude usvojen zakon, morala na primer, da na zahtev građana da informacije o legalnoj prodaji cigareta, što bi trebalo da bude sasvim normalno, kaže Janjić i dodaje da se mnogo toga i u privatizaciji može iskomplikovati zbog zadržavanja informacija.
Ukoliko dođe do usvajanja zakona o slobodnom pristupu informacijama, postoji nekoliko mehanizama kontrole njegovog sprovođenja, tvrdi Janjić. U pitanju su ombudsman, Vrhovni sud, a za pojedine delove bili bi nadležni i Ustavni sud, Evropski sud pravde i Savet Evrope.
