Izvor: Blic, 18.Mar.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pritisak dižu stres i gojaznost
Od metaboličkog sindroma u Srbiji boluje 35 odsto gojaznih i oko 70 odsto pacijenata sa ranim poremećajem regulacije šećera u organizmu, saopšteno je na Međunarodnom simpozijumu kardiologa u Vršcu.
Prvi znak metaboličkog sindroma je abdominalna gojaznost, a simptomi metaboličkog sindroma su gojaznost, hipertenzija (povišen krvni pritisak), povišen nivo šećera u krvi i poremećaj masnoća u krvi. Primarijus Miodrag Đorđević je rekao da je endokrinološka definicija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prvi najvažniji znak metaboličkog sindroma abdominalne gojaznosti, što podrazumeva da muškarac ima obim struka veći od 92, a žena veći od 88 centimetara.
„Obim struka prate povišen šećer u krvi (iznad 5,6), povišeni trigliceridi i snižen koristan holesterol (HDL)", kazao je dr Đorđević. On je naglasio da na pojavu metaboličkog sindroma najviše utiče genetika i zato se insistira da se deci što ranije kontrolišu nalazi holesterola i triglicerida. Takođe, veliki uticaj ima i stres, jer izlučivanje hormona stresa menja kompletan metabolizam čoveka. Đorđević je rekao da svaka zemlje treba da povede računa o toj bolesti, jer će tako preduprediti visoke troškove lečenja.
Đorđević smatra da metabolički sindrom karakteriše nekoliko skupova simptoma na koje treba obratiti pažnju, a to su, pre svega, gojaznost, hipertenzija (povišen krvni pritisak), povišen nivo šećera u krvi, poremećaj masnoća u krvi. „Mnogi stručnjaci rade na pronalasku lekova za tretiranje metaboličkog sindroma jer bi se pomoću njih smanjio rizik od infarkta, šloga i od ostalih vaskularnih komplikacija", zaključio je endokrinolog Đorđević.
Stručnjaci ocenjuju da višegodišnji rad sa pacijentima pokazuje da masno tkivo kod dece i omladine predstavlja hormonski aktivan organ koji ima ulogu u insulinskom delovanju, metabolizmu šećera i masnoća i predstavlja značajan faktor zapaljenja i tromboze.
Bez obzira na to šta tvrdi naučna javnost, utvrđeno je da kod gojaznih osoba postoje određene genetske predispozicije i da je obično reč o nepravilnoj ishrani.
Preventiva
Đorđević je ukazao da se metabolički sindrom može izbeći zdravim načinom života, koji podrazumeva svakodnevnu šetnju od najmanje pola sata, jer smanjuje rizik od dijabetesa od 20 do 50 odsto. Zatim je neophodna pravilna ishrana, koja podrazumeva izbegavanje masnoća i povećano uzimanje voća, povrća, žitarica, ribe, maslinovog ulja.
.jpg)
