Izvor: Politika, 28.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prete kisele kiše
Stručnjaci upozoravaju da ovakva postrojenja uništavaju okolinu, a u nadležnom ministarstvu sumnjaju da će biti građena
Čim je u javnost "procurela" vest o mogućoj izgradnji spalionice komunalnog otpada u opštini Vladimirci, čula su se i upozorenja da bi takvo postrojenje, koje bi se koristio i za proizvodnju električne energije, opasno zagađivalo okolinu. Ona emituju oko 69 odsto opasnog dioksina, a ostatak u vidu pepela zagađuje životnu sredinu, izvore hrane, čak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i majčino mleko, upozorila je Jelena Kozomora, profesor Ekonomskog fakulteta.
– Dioksini izazivaju širok spektar zdravstvenih problema, uključujući kancere, oštećenje imunološkog sistema, probleme u razvoju i reprodukciji. Dalje se lancem ishrane prenose na životinje, ljude i biljke. Pored dioksina, spalionice emituju i olovo, teške metale – kadmijum, arsenik, hrom... Posledice ovakvih emisija jesu kisele kiše. Poseban problem predstavlja pepeo koji je kancerogen i zato spalionicama nije mesto u krajevima gde se proizvodi hrana, jer posredstvom vazduha i vode mogu zagaditi okolinu i lanac ishrane.
U Upravi za zaštitu životne sredine Ministarstva nauke kažu da ovakva upozorenja nisu razlog za brigu, jer nema opasnosti kad se nešto izgradi po najvišim ekološkim standardima. Miroslav Nikčević, direktor Uprave, objašnjava da su razlozi za brigu utoliko manji, jer on čak sumnja da će takav objekat uopšte biti izgrađen. Prema njegovim rečima, niko se nadležnom Ministarstvu za nauku i zaštitu životne sredine nije obratio tim povodom, ni pismeno, ni usmeno, a on je, kako priznaje, za najavu te investicije saznao iz novina.
– Za mene je takva mogućnost daleka od realnosti. Ona ne postoji sve dok se neko nama ne obrati. Pročitao sam i da je izvesna švajcarska kompanija spremna da uloži 300 miliona evra u izgradnju spalionice, što je, takođe, daleko od istine, jer izgradnja takvih objekata mnogo manje košta – kaže Nikčević i dodaje da će u slučaju da bilo kakav zahtev tim povodom stigne u njegov kabinet on postupati po zakonu.
U propisima koji su trenutno u skupštinskoj proceduri piše da je spaljivanje otpada dozvoljeno u postrojenjima koja su projektovana tako da ne ugrožavaju okolinu. To znači da izgradnja ovakvih objekata, ukoliko zakon bude usvojen, neće biti nelegalna i nedozvoljena. Međutim, profesorka Kozomara podseća da na međunarodnom nivou deluje Globalna anticenerator alijansa koja se bori za gašenje postojećih i obustavljanje novih projekata izgradnje spalionica otpada širom sveta.
– Da su spalionice tako "čista" postrojenja zadržale bi ih razvijene zemlje. U SAD se spalionice otpada po toksičnosti svrstavaju u izuzetno veliku pretnju zdravlju, a američki eksperti i javnost zahtevaju njihovo momentalno zatvaranje. Kao argument u prilog tim zahtevima dodaje se i to da je Američka agencija za životnu sredinu proglasila spaljivanje, ne samo medicinskog već i komunalnog otpada, primarnim izvorom dioksina i najvećim izvorom žive i drugih toksičnih supstanci u životnoj sredini – dodaje profesorka Kozomara.
U Upravi za zaštitu životne sredine, međutim, kažu da na svetu postoje mnoge organizacije koje se bave zaštitom svega i svačega i da to ne mora ništa da znači. Ipak, svako mišljenje koje stigne u ovu nadležnu republičku instituciju, dodaju, biće uvaženo.
-------------------
Ugovor povlađuje investitorima
Još osam opština u Srbiji, sa opštinom Vladimirci na čelu, dobilo je predlog ugovora, tvrdi profesorka Kozomara. U njima se lokalne vlasti obavezuju da će isporučivati minimalnu godišnju količinu komunalnog otpada, potom da će za svaku isporučenu tonu otpada plaćati određenu cenu.
Ona upozorava da je otpad vrlo neefikasno gorivo i da je električna energija koja se dobija iz spalionica, pored ostalog, cenovno nekonkurentna u odnosu na cenu struje dobijenu iz termoelektrana i hidroelektrana. Zato se vlasnik spalionice osigurava tako što u ugovor unosi obavezu za lokalne vlasti da preuzimaju određenu količinu proizvedene električne energije godišnje i to po striktno definisanoj, fiksnoj, ceni, koju koriguju sa rastom inflacije.
– Ukoliko se ugovor ne poštuje, plaćaju se penali. Posledica ovakvog odnosa jeste da su vlasnici sebe maksimalno osigurali. Opština im obezbeđuje i plaća sirovinu i ista ta opština kupuje od njih električnu energiju. Znači, spalionica ne može da propadne. Ona, ako ne radi, naplaćuje penale od opštine. Ovakav ugovor može opštinu koja ga potpiše da dovede do bankrotstva. To su već iskusile mnoge američke opštine, a kroz slično iskustvo su prošle spalionice u Njukaslu u Britaniji.
Anica Nikolić
[objavljeno: 28.08.2006.]
