Izvor: Danas, 14.Jan.2015, 00:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Presvlačenje demokratije
Za Badnje veče, u emisiji „Preseng“ TV N1, Jugoslav Ćosić darovao nas je odličnim intervjuom sa Oljom Bećković. Nisam Oljin fan, ali kao novinarka, ima moje poštovanje. Žao mi je što se njena autorska emisija „Utisak nedelje“ više ne emituje na TV B92. Pored Aleksandra Stankovića i njegove emisije „Nedeljom u 2“ na HRT-u, bila je to jedna od najinteresantnijih i najintrigantnijih TV emisija u regionu. „Hvatala“ je sjajne sličice iz naše opore svakodnevnice, naše male >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << i velike gluposti, a ponekad i ponekog sjajnog gosta... I priča je često bila zanimljiva, u sudaru autorke, gostiju i gledalaca...
Ipak, teško mi je da prihvatim ocenu, koja se često čuje, u ideološki ostrašćenoj javnosti, da je ova emisija bila mera novinarske hrabrosti, slobode i demokratije u Srbiji. Da je ukidanje emisije „Utisak nedelje“ pitanje cenzure u medijima i direktno uplitanje vlasti u uređivačku politiku medija i Aleksandra Vučića lično. Srbija se promenila u poslednjih deset godina. Potrebna su nam nova tumačenja i nijansiranja stvarnosti. Bojim se da Olja Bećković kao i deo javnosti, nisu neke stvari razumeli... Možda je i tako, kako oni kažu, ali nažalost, to je legitimno. Nazvala bih to - presvlačenje demokratije. Olja Bećković još uvek ne shvata da je otišla sa medijske scene sa demokratama. Na pitanje tviteraša da li je podržavala demokratsku stranku i njen režim, Olja je odgovorila - „ jesam, pa šta!...“ Toliko o njoj, kao nezavisnoj novinarki. U moje novinarsko vreme, tako nešto se nije smelo reći...
Otišla je sa medijske scene sa promenom vlasti u Srbiji. To je, nažalost, surova stvarnost naše partijske države. Koja će nam doći glave. To isto su radili Milošević, Đinđić, Koštunica, Tadić. Zar Olja Bećković nije primetila da je presvlačenje TV B92 počelo mnogo ranije, sa odlaskom poznatih novinara u neke druge redakcije i sa prodajom B92. Ne želim da govorim o uređivačkoj politici TV B92, nastaloj na stranim donacijama, i medijskoj kući koja od kad postoji, nije imala nijednu emisiju iz kulture.
I kao što novčić ima dve strane, i mi smo suodgovorni za medijsku sliku Srbije. Magična, opsenarska moć televizije, u okruženju slabašne javnosti, zavodi nas, mi pristajemo da budemo samo pajaci u igri veštih voditelja i đavolske televizije. U čežnji za dijalogom u Srbiji i čežnji za slobodom. I Olja sa čežnjom priča o dijalogu u društvu, a bojim se da je malo uradila da do stvarnog dijaloga dođe. Negovala je fenomen koji ja zovem „TV pleme“ - isti ljudi, iste teme, ista priča. Mnogi pametni, kreativni, obrazovani ljudi nikada nisu imali šansu da budu pozvani u njenu emisiju.
Mi koji smo radili u novinarstvu u vreme komunizma, kada su svi mediji bili državni, teško se navikavamo na ovo vreme privatnih medija, prepunih gologuzih devojaka, lažnih eksperata i analitičara, i gde je reč vlasnika svetinja. Da je „Utisak nedelje“ skinut sa javnog servisa, sve primedbe Olje Bećković o cenzuri, autocenzuri i direktnom uticaju vlasti na medije, bile bi OK.
Na pitanje Ćosića kako objašnjava da je u njenom protestu, nije podržalo više kolega novinara, Bećkovićeva je odgovorila: „Svi su oni preplašeni. Boje se za svoje radno mesto...“ Ta priča je netačna. Ima preplašenih novinara, ali najviše je onih koji gledaju svoja posla. Najveći broj novinara gledao je kako da preživi, a naročito samohrane majke u novinarstvu. Najveći deo njih bio je, i danas je, posvećen samo golom preživljavanju. I nije mi poznato da je Olja Bećković, bilo kada, i bilo gde, branila neku poziciju novinara u javnosti.
Ja nju razumem kada kaže da živi najteže dane svog života i žao mi je zbog toga. Prisećam se situacije i „kosmičke samoće“ koju sam ja doživela, kada su me, sedamdesetih godina prošlog veka izbacili iz SK u „Večernjim novostima“, gde sam radila kao novinar. Samo zato što sam na konferenciji novinara Jugoslavije rekla da u redakcijama postoje „crne liste“, cenzura. Ne samo da su me izbacili iz SK, nego su pokušali i da me proglase ludom... Oni koji su i u tranziciji ostali komunjare, samo su se presvukli u Armanijeva odela. Koji su, u burazerskoj privatizaciji „Večernjih novosti“, opljačkali 33 novinara (oko 700.000 evra)! I nikom ništa. Uz sva obećanja Aleksandra Vučića da će konačno biti razrešene čuvene 24 privatizacije.
Tada sam naučila da se sloboda svakog od nas, pa i novinarska, osvaja i čuva svakoga dana iznova, sa svakim dahom, i da ti je niko ne može garantovati, ni u komunizmu ni u tranziciji. I da će svaka vlast pokušati da je ugrozi... Biz istine, slobode govora, bez dijaloga, nema novinarstva, nema demokratije, nema slobode, nema dobrog života. Pojedinac i društvo koji nisu spremni da govore istinu, vode nas u bolest. Važna tema o kojoj je govorila Olja Bećković jeste i nasilje u tabloidima i medijima. Pitam se koja je to fina granica pristojnosti i poštovanja ličnosti sagovornika, poštovanje njegovog prava na različito mišljenje, koju voditelj i autor emisije ne sme da pređe. Da li se Olja Bećković, u emisiji „Utisak nedelje“, uvek držala otmene novinarske i ljudske distance, ili je i ona ponekad, u svojoj „isledničkoj radionici“ umela da prekorači granicu?
Zar je moguće da je Olja Bećković tek sada, za vreme vlade Aleksandra Vučića, otkrila „svi mediji su njihovi“, i tek sada primetila „da nas oni sve prisluškuju... i sve prate...“ Za razliku od prethodnih, ovi bar sve čitaju...
Autorka je vlasnica izdavačke kuće Plavi jahač
.jpg)
