Izvor: Kurir, 08.Apr.2016, 00:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preminuo Nebojša Popov
.
Rođen je 1939 godine u Zrenjaninu Od 1958 živi u Beogradu Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, a doktorirao na Filozofskom fakultetu u Zagrebu 1976
Kao gimnazijalac postaje član Saveza komunista, a napušta ga 1970 godine zbog tadašnjeg ugrožavanja slobode studentske štampe Po završetku studija zaposlio se na Radničkom Univerzitetu "Đuro Salaj", gde se do 1969 godine bavio obrazovanjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << radnika Potom prelazi na Filozofski fakultet, gde radi kao asistent na predmetu Opšta sociologija i tu ostaje do 1975 godine, kada je udaljen s Fakulteta zajedno s još sedmoro nastavnika
Posle petogodišnjeg čekanja na berzi rada, Nebojša Popov je 1981 postavljen za vd upravnika Centra za filozofiju i društvenu teoriju, u kome se zapošljavaju izbačeni profesori Filozofskog fakulteta Centar potom postaje samostalan Institut, u kome je Popov proveo najveći deo svog radnog veka Godine 1982 bio je inicijator obnavljanja Jugoslovenskog udruženja za sociologiju (JUS) i bio jedan od njegovih poslednjih predsednika
U časopisu Praxis jedno vreme je bio sekretar redakcije i više godina član Upravnog odbora Korčulanske ljetne škole Godine 1974 su obe institucije - Praxis i Koručulanska škola - ukinute pod pritiskom vlasti Jedan je od pokretača Zimskih filozofskih susreta, održavanih na Tari, Vrnjačkoj Banji i Divčibarama Popov je organizovao niz vaninstitucionalnih okupljanja sociologa i filozofa na Cresu, Lošinju i u Komiži Bio je i jedan od organizatora Slobodnog univerziteta, koji se održavao po privatnim stanovima
Kao član peticionaškog pokreta i pokreta za podršku poljskom pokretu Solidarnost, bio je uhapšen i prekršajno osuđen na kaznu zatvora od 25 dana Jedan je od osnivača Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu (UJDI) 1989, prve demokratske političke organizacije u Jugoslaviji Bio je predsednik je Republikanskog kluba i član Glavnog odbora Građanskog saveza Srbije U naučnom radu istraživao je obnovu feminističkog pokreta u Srbiji i Jugoslaviji, sastavio je obimnu bibliografiju o feminizmu, uključivao se u ženske pokrete za samostalno organizovanje i rodnu ravnopravnost
Glavni urednik lista Republika postao je 1990 Za urednički i autorski rad dobio je više uglednih nagrada, kao što su nagrada "Dušan Bogavac" za etičnost i hrabrost, priznanje Centra za antiratnu akciju, čiji je takođe bio osnivač Dobio je i nagradu za novinarstvo međunarodne organizacije novinara SEEMO i proglašen je Vitezom poziva Za unapređenje kulture ljudskih prava koju dodeljuje Beogradski centar za ljudska prava dobitnik je nagrade "Konstantin Obradović" Dobitnik je nagrade "Desimir Tošić" za 2009 godinu za najuspešniju seriju tekstova objavljenih u štampanim i elektronskim medijima
U penziju je otišao krajem 2003 Objavio je knjige Contra fatum: (slučaj grupe profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu : 1968-1988), 1989, Sukobi: društveni sukobi – izazov sociologiji, 1990, Jugoslavija pod naponom promena: (dvanaest ogleda : 1968-1990), 1990, Srpski populizam : Od marginale do dominantne pojave, 1993, Republikanac, 1994, Iskušavanja slobode : Srbija na prelazu vekova, 2010, Kako smo dospeli dovde 2016
Autor: Fonet,Foto: Fonet
