Izvor: Vostok.rs, 26.Nov.2016, 11:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Preminuo Fidel Kastro

Bivši kubanski predsednik Fidel Kastro, revolucionarni vođa koji je izgradio komunističku državu na pragu SAD i 50 godina prkosio američkim naporima u cilju njegovog svrgavanja, preminuo je u petak uveče u 90. godini, javila je kubanska državna televizija.

Predsednik Kube Raul Kastro saopštio je nešto posle ponoći drhtavim glasom na nacionalnoj televiziji rekao da je njegov stariji brat preminuo u petak u 22.29 sati, a saopštenje je završio uzvikujući revolucionarni slogan: "Ka pobedi, uvek!".




 
"Revolucija nije krevet od ruža"
Fidel Kastro se poslednji put u javnosti pojavio u aprilu ove godine, na završnici kongresa Kubanske komunističke partije.
"Uskoro ću napuniti 90 godina. Uskoro ću biti kao svi ostali. Svima nam jednom dođe čas, ali ideje kubanskih komunista će i dalje živeti", rekao je tada Fidel Kastro.
Samo ta rečenica bila je dovoljna da nekoliko delegata zaplače. Oni koji mu se dive nazivaju ga herojem, kritičari s druge strane govore da je bio diktator, gotovo 50 godina bio je harizmatični lider najvećeg karipskog ostrva.


Raul Kastro, koji je preuzeo vlast nakon što je njegov stariji brat Fidel hospitalizovan 2006, rekao je da će ostaci revolucionalnog lidera biti kremirani u subotu rano ujutro, "u skladu sa njegovom željom".
Jedna od vodećih svetskih figura u drugoj polovini 20. veka, Fidel Kastro je imao izuzetno veliki uticaj s obzirom na veličinu njegove male, karipske ostrvske zemlje, navodi AFP.

Francuska agencija ističe da je jedan od svetskih lidera koji je najduže ostao na vlasti, i jedna od najneobičnijih ličnosti u modernoj istoriji, prkosio uzastopnim američkim administracijama i pokušajima ubistva.

On je srušio opoziciju na Kubi i vodio komunističku karipsku zemlju kroz hladni rat, pre nego što se povukao 2006. godine kada je skoro preminuo od crevnih problema, ali je doživeo istorijsku obnovu diplomatskih veza sa Vašingtonom prošle godine.

Fidel Kastro, koji je preživeo američki trgovinski embargo, ali i desetine, a možda i stotine pokušaja ubistva, preminuo je osam godina nakon što su ga zdravstveni problemi primorali da formalno preda vlast Raulu, navodi AP.

Posle robije pod mandatom diktatora Fulhensija Batiste, egzila u Meksiku i katastrofalnog početka svoje pobune, on je trijumfalno ušao u Havanu u januaru 1959. godine i, u 32. godini, postao najmlađi lider u Latinskoj Americi.

Decenijama je služio kao inspiracija i izvor podrške revolucionarima od Latinske Amerike do Afrike.
"Revolucija nije krevet od ruža" Gerilac u zelenoj uniformi pokrenuo je ekonomsku i socijalnu revoluciju. U kreiranju prve komunističke administracije na zapadnoj hemisferi, pomogao mu je Ernesto Če Gevara, još jedna ikona kubanske revolucije.
"Počeo sam revoluciju sa 82 ljudi. Ako bih morao ponovo kroz to da prolazim, uradio bih to sa 10 ili 15 ljudi i apsolutnom verom. Nije bitno koliko si mali ako imaš čvrstu veru i plan akcije", govorio je Kastro.
Njegov antiamerički stav učinio ga je metom više desetina pokušaja atentata od strane Vašingtona. Najčuveniji među njima je pokušaj invazije na Zaliv svinja 1961.
"Revolucija nije krevet od ruža. Revolucija je borba između budućnosti i prošlosti", rekao je tada Kastro.


"Socijalizam ili smrt" ostao je Kastrov slogan iako je demokratija u zapadnom stilu osvojila svet, a drugi komunistički režimi u Kini i Vijetnamu prihvatili komunizam, ostavivši Kubu sa 11 miliona stanovnika kao ekonomski oslabljenu "marksističku neobičnost", ističe američka agencija. 
AP podseća da je Fidel Kastro ipak doživeo pregovore Raula Kastra s američkim predsednikom Barakom Obamom u decembru 2014. o otvaranju Kube prema SAD, kada su Vašington i Havana saopštili da će učiniti korake kako bi obnovili diplomatske odnose, prvi put otkako su prekinuti 1961.

Obazrivo je tada "blagosiljao" istorijski sporazum sa dugogodišnjim neprijateljem u pismu koje je objavio posle jednomesečnog ćutanja.

Rojters navodi da je "bradati lider" došao na vlast posle revolucije 1959. i 49 godina vladao Kubom s mešavinom harizme i gvozdene volje, izgradivši jednopartijsku državu i postavši centralna figura tokom hladnog rata.

Preobrazivši Kubu od "igrališta za bogate Amerikance" u simbol otpora Vašingtonu, Fidel Kastro je na vlasti nadživeo devet američkih predsednika.

Njegova smrt će teško izazvati krizu s obzirom na to da je Raul Kastro čvrsto na vlasti, ali ipak, odlazak čoveka koga je većina Kubanaca zvala "El Komandante" ili samo "Fidel", ostavlja veliku prazninu u zemlji kojom je toliko dugo vladao i, uz to, naglašava smenu generacija u kubanskom komunističkom rukovodstvu, zaključuje britanska agencija.

Odlazak "majstora preživljavanja" 

U svetskim medijima, za koje je uvek bio atraktivan sagovornik zbog svog levičarenja i odolevanja raznim pritiscima i zaverama, nazivan je i "majstorom preživljavanja". Levičarskim pokretima i liderima u Latinskoj Americi bio je i ostao uzor revolucionara. 
Fidel Kastro

Vučić uputio telegram saučešća Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić uputio je telegram saučešća predsedniku Državnog saveta i Saveta ministara Kube Raulu Kastru.
"Veoma me je ožalostila vest o smrti Fidela Kastra, dugogodišnjeg lidera republike Kube. Kroz njegov život i rad, kao jedne od najupečatljivijih svetskih državničkih figura, odslikava se najveći deo istorije Vaše zemlje. Njegovom smrću završava se snažna politička era. Srbija će uvek ceniti slobodarski duh kojim je Fidel branio suverenitet svoje zemlje, piše između ostalog u telegramu. 


Fidel Kastro je rođen 13. avgusta 1926. godine na porodičnoj plantaži šećerne trske, u blizini Birana, u siromašnoj provinciji Orijente.

Školovao se kod jezuita, a pravni fakultet je završio u Havani 1945. godine, kao student koji je "imao lepotu, harizmu i revolucionarnu energiju", kako su govorile njegove kolege. Kasnije je doktorirao prava.
 
Već 1952. kandidovao se za parlament, ali mu je ulazak u politiku sprečio vojni udar koji je izveo general Batista. Naredne godine, predvodio je neuspešnu pobunu protiv režima, posle čega su on i njegov mlađi brat Raul uhapšeni. Slobodu je ugledao posle dve godine, zahvaljujući opštoj amnestiji.

U proleće 1955. godine otišao je u Meksiko, gde se posvetio reorganizaciji Pokreta 26. jul u disciplinovanu gerilsku snagu. Krajem iste godine, s grupom revolucionara, brodićem se prebacio na Kubu, gde su im vladine snage priredile krvav doček.

Sa svega 12 preživelih kamarata - među kojima su bili Raul i Če Gevara - dospeo je u planinski venac Sijera Madre i započeo gerilski rat.

U 1959. godini uspeo je da hiljade gerilaca uvede u Havanu i iz nje isterao diktatora Batistu, slomivši njegov "proamerički režim".

Postao je premijer i mitski lider Kubanaca, koji nikada nisu prestali da ga obožavaju.

Nacionalizacijom američkih kompanija, bez nadoknade, naveo je SAD da prekinu diplomatske odnose s Kubom, pa se okrenuo SSSR-u.
Fidel Kastro i Vladimir Putin u u decembru 2000. godine

SAD su prvi put pokušale da ga sruše, preko kubanskih iseljenika, 1961. godine, ali u tome nisu uspele, jer su potcenile stepen odanosti naroda svom harizmatičnom lideru.

Zbog Kube i Kastra, koji je dozvolio Sovjetima da na ostrvu postave svoje lansirne rampe, svet se našao na ivici nuklearnog rata. Kataklizma je izbegnuta u poslednji čas, kompromisom najvećih sila.

Kad je 1963. ubijen američki predsednik Džon Kenedi, bilo je tvrdnji da je u atentat umešana i Kastrova Kuba, ali to nije dokazano.

Komunistička partija Kube je 1976. godine usvojila socijalistički ustav, a Kastro je izabran za predsednika. Konkurenciju, praktično, nije ni imao, a neprikosnoveni vođa svog naroda ostao je sve dok sam, zbog pogoršanog zdravlja, nije saopštio da se povlači.

Kastro je godinama podržavao socijalističke i levičarske pokrete u svetu, zbog čega je, istovremeno, bio kuđen i hvaljen. Niko mu, međutim, nije sporio da je uvek bio hrabar, osoben, nepokolebljiv u borbi za svoje ideje.
Govor Fidela Kastra na Trgu revolucije u Havani 2006.

Uveo je Kubu u Pokret nesvrstanih i bio na njegovom čelu, odolevši jakim pritiscima SAD koje su, višedecenijskim ekonomskim sankcijama, želele da njegovu zemlju vrate u ruke poraženih snaga i kapitalistički blok.
Ono što mu je priznavao čitav svet, otvoreno ili manje javno, jeste održavanje nezavisnosti Kube, uprkos decenijama dugim ekonomskim sankcijama od strane SAD i gubitku pomoći od SSSR-a, kad se ta "komunistička imperija" raspala, početkom 1990-ih.



Kuba je pod njegovim vođstvom ušla u Pokret nesvrstanih zemalja, u vreme hladnog rata dosta uticajan savez država sa raznih kontinenata.

Administracija Džordža Buša je 2001. godine svrstala Kubu među zemlje koje naziva "osovinom zla", optuživši Kastra da razvija biološko oružje. Izdržao je i taj pritisak Vašingtona, protiv kojeg je, u međuvremenu, okrenuo i veliki deo Latinske Amerike.


Fidel Kastro i Moamer el Gadafi


Kastrova bolest je i do danas ostala enigma i tema mnogih nagađanja i spekulacija. U svetu se, najčešće, govorilo da je oboleo od raka, ali Kubanci to nikad nisu potvrdili. U Havani su, i kad je operisan, dugo tvrdili da će se sigurno vratiti na kormilo zemlje. Na veliku žalost ogromne većine njegovih sunarodnika, to se nije dogodilo.

Pored dva brata i četiri sestre, Kastro - koji se, zvanično, tri puta ženio, ostavlja i sina Fidela "Fidelita" i ćerku Alin, koja je emigrirala u SAD.

RTS, TANJUG

Nastavak na Vostok.rs...

Telegraf.rs: Udarne vesti u Srbiji u poslednjih 24 sata