Izvor: Politika, Tanjug, 16.Jan.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Preminuo Bogdan Tirnanić

Novinar, publicista, filmski kritičar Bogdan Tirnanić preminuo je 16. januara u Urgentnom centru u 68. godini. Komemoracija je održana u redakciji NIN-a 19. januara u 14.00 sati a kremacija na Novom groblju u Beogradu 19. januara u 16.30 časova.

Tirnanić je karijeru započeo u omladinskom listu „Susret", a dve decenije je proveo u nedeljniku NIN, u kome je bio urednik kulture i u jednom periodu i glavni urednik.

* * *

Tirke, nešto naše
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Danas, kad masovno stižu užasavajuće kratke SMS poruke „Umro Tirke”, pada mi na pamet kako možda tek sad shvatamo, uz te dve strašne reči, da je Tirke bio jedna istinska znamenitost Beograda, poslednji Mohikanac individualizma, prvi srpski fenomenolog čije su tekstove podjednako čitali akademici, partijski funkcioneri i običan narod.

U tim šturim porukama oseća se zrno opšteg gubitka. Kao da je s Tirketom, zauvek, otišlo nešto važno, i lepo, i dobro, nešto naše: nešto naše u vezi s Beogradom, s novinarstvom, s ljudima, nešto naše u vezi s pameću, obrazovanjem, nešto naše u vezi saskromnošću i nešto naše, na čemu smo porasli.

Tek sada kao da postaje jasno da je Bogi bio Beograd koga više nema, njegov izuzetni duh, i kao da je s tom kratkom porukom, jedan deo naše priče, završen zauvek.

Tirke, to je ta metafora o Džonu Vejnu koji se pojavljuje sam, na proplanku; to je bar, to je svaki bar,a naročito Rikov bar, to je Bogart u Kazablanki, to je setna misao o tome kako sreću Elze i Rika kvari „onaj komunista, Laslo”. Tirke, to su „Rani radovi”, to je pobuna u levičarenju, to je, kasnije, pobuna u bilo kom političkom i društvenom horu.

Tirke, to je vic da moramo da ga titlujemo dok govori na televiziji, to je vrhunski stil pisanja, biblija čitave jedne generacije koju je učio svemu – od toga kako hoda Alen Delon, do značaja klozeta igrafita, Tirke – to je ta duga i mudra i uvek inspirativna rasprava u kafanama, to je piće, to je stidljivost, nekada surova direktnost. Tirke, to je jugoslovenski film, to je srpski film;Tirke to je, takođe, pozorište, to je literatura; Tirke, to su tekstovi koji nam otvaraju oči, to je novo sagledavanje stvarnosti u kojoj on otvara prostor da ono što je partiji i komunizmu nevažno – odjednom postane važno, društveno značajno. Tirke, to je ta, jedinstvena pobuna humorom, vudialenovska pozicija intelektualca koji u gustoj šumi partijskih pravila itema nalazi svoj potpuno drugačiji, nezavisni put. Tirke, to je ta priča – dok su sadašnji najgrlatiji „branitelji Evrope” sedeli u gradskim i centralnim komitetima, sve lomeći glave kako da zadovolje partijske šefove ibudu još podobniji, Tirke je u Srbiju uvodio Evropu i Ameriku, otkrivao nam tajnu „koka-kole” i Džona Hjustona, fenomena „Plejboja” iSuzan Zontag, i evropske desnice, farmerki i viskija. Kad je Zapad postao neka vrsta ideološkog „biti ili ne biti”, Tirke je okrenuo glavu na drugu stranu.

Tirke, to je uspomena na naša poslednja srećna vremena.

Nismo se videli veoma dugo. Ali nikada nisam propuštala da ga pročitam. Bilo mi je važno da znam o čemu Tirke misli i piše.

Jer, samo sam se njemu divila.

Iskreno priznajem, kao mladom novinaru, jedino mi je bilo važno šta o mojim tekstovima misli Bogi.

Bio je najveći novinar i najzanimljiviji intelektualac koga sam upoznala.

Nešto naše, dobro, zauvek je otišlo.

Mirjana Bobić Mojsilović

-----------------------------------------------------------

Tadić: Nedostajaće nam Tirke

Predsednik Srbije Boris Tadić izrazio je juče povodom smrti doajena srpskog novinarstva Bogdana Tirnanića najdublje saučešće njegovoj porodici. Predsednik Tadić je Tanjugu izjavio da je smrt Tirnanića veliki gubitak i da će svima nedostajati njegovo pero. „Izgubili smo Tirketa, vrsnog novinara, esejistu, pisca, ali i oštrog kritičara aktuelnih političkih zbivanja. Nedostajaće nam i njegovo britko analitičko pero i duh dorćolskog šmekera kojim je obeležio vreme u kome je živeo”, rekao je Tadić.

-----------------------------------------------------------

Veliko ime srpskog novinarstva

Jedan od najoriginalnijih autora srpskog novinarstva i publicistike Bogdan Tirnanić (1941–2009) u svojoj bogatoj karijeri stekao je, pored popularnosti kod široke čitalačke publike, niz strukovnih nagrada, među kojima i priznanje Udruženja novinara Srbije „Laza Kostić” kao najbolji komentator. Tirnanić je rođen u Beogradu 14. septembra 1941. godine, a novinarstvom je počeo da se bavi šezdesetih godina 20. veka. Bio je urednik avangardnog omladinskog časopisa „Susret”, glavni urednik „RTV revije”, urednik kulturne rubrike magazina NIN, glavni urednik časopisa „Nju moment”, filmski kritičar i kolumnista, a objavljivao je u „Politici”, „Borbi”, „Dnevnom Telegrafu”..., kao i u mnogim listovima bivše Jugoslavije. Dobio je i nagrade „Jug Grizelj” i „Veselko Tenžera”.

Tirnanić je objavio knjige – zbirke novinskih tekstova i eseja „Beograd za početnike”, „Ogled o Paji Patku”..., a prošle godine izašla mu je poslednja knjiga „Crni talas”, o značajnom periodu srpske kinematografije, u kojem je i lično učestvovao. On je igrao jednu od glavnih uloga, uz Milju Vujanović i Dragana Nikolića, u kultnom filmu Želimira Žilnika „Rani radovi”, koji je pre četiri decenije osvojio „Zlatnog medveda” na festivalu u Berlinu.

Popularni Tirke glumio je i u filmovima „Crni bombarder”, „Živeti kao sav normalan svet”, „Zbog jedne divne crne žene”, a sarađivao je na scenariju „Dečko koji obećava”. Bio je redovni posetilac pozorišta Atelje 212, sa suprugom, glumicom Darom Džokić, strastveni navijač fudbalskog kluba Crvena zvezda, a društvo iz boemskih kafana pamtiće ga kao duhovitog sagovornika, čoveka bez dlake na jeziku, što je bila i osnovna karakteristika njegovog novinarskog stila.

-----------------------------------------------------------------

Glavni čovek sa strane

Kada je u septembru 1994. snimljen TV spot pesme o Beogradu, gde su uz Vladu i Bajku među ostalima bili i Gaga, Prele, Bjela, Koja... režiser Aca Žutismestio je Tirketa da sedi na pločniku i prodaje novine. He, nema bolje priče o Bogdanu Tirnaniću od – Beograda i novina.

Koliko je u neposrednoj komunikaciji bio brz, ipak su beogradski vicmaheri i dalje neprikosnoveni, toliko su njegovi tekstovi bili „prijemčivi prvi pogled, a ubitačni na drugo čitanje”. Baš tako. Onomad, da budem ličan, kada smo drugar i ja napisali knjigu o potrazi za „demokratijom”, koja je proročki imala pevca (štorano kukuriče) na naslovnoj strani, Tirke je napisao recenziju na koju sam i danas ponosan. Tada, početkom devedesetih prošlog veka, kada su se razni razmišljali kome da se priklone, Tirke je bio svoj, pisao tekstove koji neki nisu želeli da objave i tada smislili termin – reciklaža. Ništa se ne baca, sve što je u fioci na nekoga se odnosi! I sve se čuva. Pa se objavi kad dođe vreme, ko shvati razumeće. Pogotovo oni koji su poput njega prepoznavali neke stvari pre nego što se dogode.

Kafana, ma ajte,molim vas! Bife Ateljea 212, ma takođe... Bez preteranog eksponiranja, a ipak mu ništa ne promiče, niti ikome oprašta. Glavni čovek – sa strane. Ko nije sedeo s njim kadaje bioopušten i kadaje, biću slobodan da kažem, bio „moja lična filmska enciklopedija”, a secovao sam mnogo puta na njegov sud, tome je džaba pričati o renesansnom čoveku kakav je bio Bogdan Tirnanić. Jer, retki su ljudi koji imaju tu vrstu radoznalosti koja se (bukvalno) merila kilogramima novina što su ih nosilipod miškom, kao što je to Tirke svakodnevno radio. Znam ljude štose diče titulama, školama i fakultetima koje su završili – njima citiram Mucija Draškića koji je umeo da kaže: „Šteta, obrazovan, a glup”, ali je malo onih koji su poput Tirketa znali da ono što upiju tako suptilno „prerade” u pravi novinski tekst. Faliće mi.

Promašila su ga tri bombardovanja, kako je sam govorio. Bio je dete u povoju dok su „lete(le) štuke, lete avioni”, onda ga je promašilo savezničko bombardovanje 1944, a zajedno smo pretekli NATO rakete, sa sve Arčijem (dugodlaki nemački ovčar) koji je, smeran ko devojčica jedino njemu pružao šapu napozdrav. Malo li je? Pamtiću ga kao čoveka koji je sjajno reagovao, igrao je na „prvo ćutanje”. A onda seo i pisao...

Dušan Radulović

[objavljeno: 17/01/2009]

Nastavak na Politika...

Kurir: Preminuo Bogdan Tirnanić