Izvor: Blic, 04.Sep.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preminula Dafina Milanović, vlasnica "Dafiment banke"
BEOGRAD - Dafina Milanović (60), nekadašnja vlasnica „Dafiment banke" i jedan od simbola ekonomskog sunovrata Srbije, preminula je juče ujutru u Beogradu posle duge i teške bolesti.
Za Dafinu Milanović šira javnost u Srbiji čula je prvi put 9. oktobra 1991. godine, kada postaje predsednica „Dafiment banke" koja građanima počinje da nudi kamate na štednju čak do 160 odsto za mesec dana. Ta bajka o lakoj zaradi, u koju su građane uveravili državni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mediji sa vestima o „srpskoj majci", potrajala je do 1. maja 1993, kada je objavljen bankrot. Nakon toga je ostalo oko 150.000 prevarenih štediša. Tek kasnije je otkriveno da je „Dafiment banka" bio državni projekat iza kojeg je stajao prvi bankar Srbije Slobodan Milošević. Tim „projektom" od građana Srbije je uzeto, prema nalazu Komisije Narodne banke Srbije, više od 450 miliona nemačkih maraka. Dug prema prevarenim građanima počela je da vraća držva od 2002. i biće potrebno još osam godina da bude vraćen do 2016. godine.
Da izbor Dafine Milanović za predsednicu „Dafiment banke" nije slučajan pokazuje njena ranija biografija. Ona je 1979, kao blagajnik kluba „Mornar", zbog „protivpravnog prisvajanja novca" osuđena je na 11 meseci zatvora, uslovno na četiri godine. Ubrzo je i osuđena na dve i po godine zatvora, ali nikada nije otišla na izdržavanje kazne jer joj je poverena značajna uloga u „državnom projektu".
Tek kada je bila suočena sa ozbiljnim optužbama, ona je za propast banke i smrt sina, ćerke i supruga u saobraćajnoj nesreći u mađarskoj optužila Slobodana Miloševića. Osim njega optužila je i tadašnjeg guvernera Narodne banke Jugoslavije pokojnog Borislava Atanackovića, tvrdeći da je po Miloševićevim nalozima diktirao poslovnu politiku „Dafiment banke". Među čelnicima nekadašnjeg režima koje je optužila Dafina Milanović su tadašnji predsednik Vlade Radoman Božović, tadašnji direktor CIP Milutin Mrkonjić, tadašnji direktor ŽTP Milomir Minić i Mihalj Kertes, jedan od najbližih saradnika Slobodana Miloševića koji je bio šef obezbeđenja „Dafiment banke".
Komisija NBS koja je ispitivala slučaj „Dafiment banke" konstatovala je da se ne zna kako su potrošene 315.641.244 nemačke marke. Posle objavljivanja bankrota počele su da se pojavljuju mnoge informacije kako je novac trošen, pa je taj spisak mnogo duži od onog koji je iznela Dafina. Tako je objavljeno da je Brana Crnčević dobio za izbeglice 1,5 miliona maraka, Aleksandar Bakočević, Miloševićev kadar za mnoge položaje, milion maraka, savezna ministarka Radmila Milentijević, zajedno sa sestrom, 500.000 dolara, ministar spoljnih poslova SRJ Vladislav Jovanović osam hiljada maraka, Dragoljub Milanović, direktor RTS, dobio je 38.000 maraka, a tadašnja gradonačelnica Beograda Slobodanka Gruden 225.000 maraka, ogrlice, narukvice i prsten sa brilijantima.
Darivanje je išlo i van granica Srbije, pa je na spisku „dobitnika" bio i Radovan Karadžić sa preko dva miliona maraka. Predsednik Srpske Krajine Borislav Mikelić javno je prozvan da je nakon zatvaranja banke podigao 106.000 maraka.
Novac iz „Dafiment banke" koristile su izgleda i sve sukobljene strane u bivšoj SFRJ. Tako je iznet podatak da je Željko Ražnatović Arkan kao komandant „Tigrova" uzeo 348.000 maraka. Hrvatski mediji pisali su i o poslovnoj vezi Milanovićeve, tačnije njenog supruga Dragomira, sa Franjom Tuđmanom i generalom HV Vladimirom Zagorcem. Njih trojica su imali u Beču zajednički tajni račun na koji je Milanović uplatio 300 miliona dolara, dok je na istom računu u Klagenfurtu bilo 580 miliona dolara. U to vreme sve države nastale iz bivše SFRJ imale su embargo na uvoz oružja, pa su ga kupovale preko tajnih računa.
Dug građanima 450 miliona maraka
Komisija Narodne banke Jugoslavije nedavno je utvrdila da je „Dafiment banka" tokom jednoipogodišnjeg rada, od 9. oktobra 1991. do 1. maja 1993. godine, imala 163.025 štediša, sa kojima je napravljeno 577.600 ugovora, a ukupan dug prema građanima je procenjen na oko 450 miliona nemačkih maraka. Prema popisu, nakon kraha banke pronađeno je 109.639 nemačkih maraka, a komisija NBJ nije uspela da utvrdi kako i gde su potrošene 315.641.244 nemačke marke.
Osumnjičena i za prevare u inostranstvu
1947. - Dafina Milanović rođena u
okolini Smedereva.
1979. - Kao blagajnik kluba „Mornar" osuđena na 11 meseci zatvora, uslovno na četiri godine zbog protivpravnog prisvajanja novca.
1988. - Provela osam meseci u pritvoru jer je proneverila novac dok je bila šef računovodstva u „Slaviji" i „Plastici". Osuđena na dve i po godine zatvora, ali nikada nije otišla na izdržavanje kazne.
1991. - Oktobra osniva „Dafiment banku", bez ijednog dinara osnivačkog uloga. Nudila mesečne kamate i do 160 odsto.
1992. - U saobraćajnoj nesreći u Mađarskoj poginuli su joj sin Živko, muž Dragan i ćerka Ljilja.
1993. - Banka je ugašena sredinom godine. Ostao je dug štedišama od 150 miliona nemačkih maraka. 14. jula vraćena sa graničnog prelaza Kelebija i oduzet joj je pasoš.
1998. - Zvanično pokrenut postupak za likvidaciju „Dafiment banke", koja je prestala sa radom pet godina ranije.
2002. - Uhapšena u nemačkom gradu Cvajbrikenu po međunarodnoj poternici.
2003. - U avgustu dok je bila u pritvoru obolela od raka.
2003. - U oktobru podignuta optužnica protiv Milanovićeve.
2007. - U maju privedena u Švajcarskoj, zbog sumnje da je državljanina Srbije prevarila za 210.000 franaka. Posle nekoliko dana puštena iz pritvora zbog lečenja i vratila se u Srbiju.
A.Ž.A.
Obustavlja se postupak
Dafina Milanović je bila optužena za prisvajanje skoro 20 miliona maraka, milion dolara, 510.000 švajcarskih franaka, deset miliona šilinga i 200 miliona lira. Ona se teretila da je neovlašćeno raspolagala ulozima štediša, omogućila je pojedinim klijentima isplatu preko reda, a osnovala je i fond predsednice banke iz čijeg trezora je nekoliko puta uzimala novac i trošila ga. Suđenje Milanovićevoj u Okružnom sudu u Beogradu trajalo je skoro tri i po godine, ali se njenom smrću krivični postupak obustavlja. Sudski proces je išao sporo zbog obimnih finansijskih veštačenja koja su vršena, nedolazaka svedoka i nekoliko promena sudskih veća koja su vodila proces. Prvi sudija Saša Milovanović bio je štediša „Dafiment banke" i odmah nakon što mu je dodeljen predmet, zatražio je izuzeće, što je i odobreno. Proces je započeo sudija Miroslav Cvetković, koji je prešao u Vrhovni sud, a zamenio ga je Zvonimir Zvonar, koji je takođe bio štediša banke, ali je njegov zahtev za izuzeće odbijen.
U.P.
.jpg)
