Izvor: RTS, 23.Jun.2015, 16:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Predstavljen priručnik o vanrednoj situaciji u slučaju poplave

Novi model zakona o upravljanju rizicima od elementarnih nepogoda, na kome rade i eksperti UN i EU, trebalo bi uskoro u Srbiji da uđe u javnu raspravu, najavio je direktor Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenim područjima Marko Blagojević na promociji priručnika "Dani posle" o vanrednoj situaciji u slučaju poplava. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Marko Blagojević je naveo da novi model zakona podrazumeva obavezno uspostavljanje mehanizama stalne saradnje sa organizacijama civilnog društva, jer je njihova pomoć u prošlogodišnjim majskim poplavama bila ogromna a važna je i danas, prenosi Beta.

Novi zakon, kako je naveo, neće biti leks specijalis, već sistemski i svima će biti pružena prilika da u javnoj raspravi daju mišljenje o zakonu.
"Ostaćemo izloženi elementarnim nepogodama. Pitanje je kako ćemo reagovati i ponašati se u vremenu koje dolazi na umanjenju rizika", rekao je Blagojević i dodao da je zato iskustvo iz kriznih situacija od velikog značaja.
Više od 20.000 domaćinstava dobilo je pomoć od države u vrednosti od 4,8 milijardi dinara, država je dala onoliko koliko je imala, rekao je Blagojević i dodao da je od tada obavljeno mnogo posla.
Direktor JUKOM-a Milan Antonijević rekao je da su u Priručniku za vanredne situacije, koji je upravo i priredio Komitet pravnika za ljudska prava uz podršku Vlade Australije, predstavljeni pravni izazovi zatečeni na terenu.
Priručnik treba da predvidi i predupredi neke od problema sa kojima su se suočavali građani tokom katastrofalnih poplava u maju 2014. godine, i da pokaže koliko su se angažovale organizacije građana, a bilo ih je nekoliko stotina, šta je država naučila, kakav je njen odogovor bio, koliki je efekat socijalnih mreža...
Ambasadorka Australije u Beogradu Džulija Fini rekla je da se nada da će Priručnik biti nešto vrlo korisno za eventualne buduće situacije.
"Katastrofe su nepredvidive, zato zajednice moraju da povećaju nivo otpornosti na izazove elementarnih nepogoda i uče iz iskustva", rekla je ambasadorka i podsetila da se Australija često suočava sa požarima i sličnim katastrofama.

Predstavnice civilnog društva - Romskog centra za žene, Građanskih inicijativa, Rekonstrukcije Ženski fond, koje su među 300 organizacija civilnog društva bile uključene u pomoć ugroženima u poplavama, ukazale su na postojanje diskriminacije u dodeli pomoći, zbrinjavanja, proceni štete kao i na nedostatak transparentnosti raspodele pomoići, što je Blagojević demantovao.
Predstavnica GI Bojana Selaković rekla je da je uloga civilnog drustva bila nemerljiva, jer je civilno društvo moglo da reaguje odmah zato što nije opterećeno procedurama.
"Iz poplava smo svi učili, važno je da izvučemo lekcije, jer sada možemo da znamo kakvim resursima raspolažemo, kao država i zajednica, ko može da sakuplja hranu, odeću, da pruža pravnu pomoć, ko može da organizuje volontere, građevinske radove, da država može da prepozna snagu i resurse koje civilno drustvo ima", rekla je Selakovićeva.
Pravnica Milena Vasić iz JUKOM-a navela je kao probleme one u oblast radnih odnosa u vreme poplava, krivične prijave protiv građana zbog neistina iznetih prilikom dobijanja rešenja.
Ona je ukazala i na problem izlivanja fekalija u obrenovačkom naselju Braće Jugović i da još nema dogovora da li je izmerena kontaminiranost zemljišta.
Blagojević je na primedbu da ni godinu dana posle poplava mnogima nije rešen problem smeštaja, rekao da je u kolektivnom centru u Obrenovcu smešteno stotinak ljudi, pretežno Roma i da će EU za njih izgraditi stanove.

Nastavak na RTS...