Izvor: Politika, 09.Okt.2014, 10:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pred šalter na Očnoj klinici samo u ranu zoru
U skučenoj čekaonici, bez dovoljno svetla i vazduha, svakoga jutra tiskaju se pacijenti iz cele Srbije, a neki od njih su još u ponoć krenuli ka Beogradu
Gungula, ljudi primorani da stoje jedni tik uz druge i čekaju, prizor je koji se svakog radnog dana može videti ispred ambulanti Očne klinike Kliničkog centra Srbije (KCS) u Beogradu. Stalni pacijenti kažu da ume da bude gužva „ne možeš iglu da spustiš”, a ekipa „Politike” pokušavala je juče, rano izjutra, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da prebroji prisutne. Prvo, pred dva šaltera, pa u nekoliko vijugavih hodnika, zatim, u delu gde kao postoji nekoliko stolica za one najstarije i najteže pacijente, ali odustajemo...
Prizemlje stare zgrade je i slabo osvetljeno, i zdrav i prav bi se sapleo, a kamoli ovi ljudi koje je ovamo dovela baš neka muka sa očima. Stotine ljudi stoji, a četrdesetak srećnika je ugrabilo slobodnu stolicu ili mesto na klupama, pa čekaju da budu prozvani u neku od ambulanti. Porodica Biševac je bila ispred šaltera tačno u sedam i 15, a iz rodnog Tutina su kod lekara u Beograd, na put dug 286 kilometara, krenuli u ponoć. Dvadesetogodišnjoj Ajseli ovo je treća kontrola posle operacije urođene katarakte. Strpljivi i skromni ljudi. Čekaju, ne žale se.
U Srbiji postoji više očnih bolnica i odeljenja –u Novom Pazaru, Kruševcu, Kragujevcu, ali zbog kontrole svi putevi vode u Beograd. Svetlana Đorđević iz Velike Plane dovela je devetnaestogodišnjeg sina koji ima neki parazit u očima, pa su je lekari iz Smederevske Palanke, koji nisu znali šta da rade, samo uputili u Beograd. Na put su krenuli autobusom u pet sati izjutra. U ranu zoru, da bi stigao na kontrolu za Beograd, krenuo i V. G. iz Zrenjanina, koji se na ovoj klinici leči već tri godine.
– Kada prođete prvu barijeru, ove šaltere, ide brže... Gužva se raščisti, pacijenti se rasporede. Ipak, čeka se oko sat i po do dva. Svaki put, za svaku kontrolu, uzmem dan od godišnjeg odmora. Drugačije ne ide – kaže ovaj pacijent, ali priznaje da i ne želi da se kontroliše u Zrenjaninu ili u Novom Sadu.
Neđeljko Gotovac iz Nove Pazove, kome je na ovoj klinici operisana prvo katarakta na jednom, a zatim i na drugom oku, uprkos svemu je zadovoljan.
– Uvek je gužva, uvek čekam, ali dobri su lekari i rade za džabe. Jeste puno kao košnica, ali malo se ispričate i završite posao – kaže Neđeljko.
Mladenovčanin koji je doveo svog osamdesetdvogodišnjeg oca nije baš toliko raspoložen „da oprosti” ovu gužvu. Za gužvu, koja je nama juče delovala kao nesnosna, tvrdi da je super, kako ume da bude, jer ima dana kada nema mesta ni za stajanje, glava do glave, nema vazduha za sve.
Za šalterom radi sedam službenika, odvojeno se primaju uputi i knjižica onih koji dolaze iz unutrašnjosti, pacijenti se prozivaju preko mikrofona. Ali, uzalud, prizor do devet časova ostaje nepromenjen. Da li je moguće da je ovolikom broju ljudi potreban baš specijalista univerzitetske klinike koji po definiciji treba da rešava samo ono što spada u najkomplikovaniju problematiku bolesti očiju?
– Svake nedelje na ovoj klinici se pregleda u proseku 1.900 pacijenata, a mesečno ih bude 7.600. Više od 60 odsto naših pacijenata stiže iz unutrašnjosti. Ovde se zbrinjava i 70 odsto svih povreda oka u Srbiji. Kada posmatrate samo brojeve, reklo bi se da nije normalno to što svi potežu za Beograd. Međutim, organizacija oftalmološke službe nije izuzetak: ne treba misliti da su hirurzi ili ginekolozi u mnogo boljem položaju nego mi. Ceo naš zdravstveni sistem je suviše koncentrisan u velike centre, a pre svega u KCS – objašnjava za „Politiku” direktor ove ustanove, profesor dr Milenko Stojković.
Direktor tvrdi da ne samo da su svesni gužve i muka pacijenata, nego uveliko razmatraju projekat kako da neadekvatnu arhitekturu postojeće zgrade bolje iskoriste.
– Problem moramo da rešimo, jer nije humano da toliko ljudi bude u prostoru koji nije dobro ni ventiliran ni osvetljen. Plan je da se iduće godine deo postojećeg prostora odvoji za dodatnu čekaonicu gde će ljudi na uljudniji i pristojni način da budu zbrinuti. Da imaju bar gde da sednu dok čekaju na pregled – kaže naš sagovornik.
Opšte siromaštvo je prvi razlog za navalu ovih pacijenata u Beograd, uveren je dr Stojković.
– Nemamo dovoljno opreme, pa ni dovoljno stručnjaka da sprovodimo određene načine lečenja u unutrašnjosti. Ovo je realnost koja ovde postoji više decenija. Nivo obučenosti lekara nije toliko loš da oni ne bi mogli da rade deo pregleda i operacije, ali nivo opremljenosti malih centara je takav da ovi lekari ne mogu da primene ni pola, a nekada čak ni 30 odsto onoga što su naučili – kaže ovaj lekar, dodajući da smo očne lekare u domovima zdravlja u kojima nema ni minimalne opreme sveli na to da rade nekoliko elementarnih pregleda.
Dodaje da se na kontrolu, posle operacije urođene katarakte ili posle komplikovanih operacija strabizma, zaista, mora dolaziti u Beograd, jer su na ovoj klinici najveće specijalizovane službe za ove slučajeve.
– Istina je, ipak, da dolaze i pacijenti koji su bez ikakvog problema mogli da budu zbrinuti i u domovima zdravlja i u manjim centrima u unutrašnjosti. Ako kolege shvataju da nekome ne mogu da pomognu, jer su bez opreme, nama je lakše da pacijenta zbrinemo u KCS-u, nego da kasnije eventualno lečimo neku komplikaciju ili nešto ispravljamo – navodi dr Stojković.
Olivera Popović
objavljeno: 09.10.2014.
.jpg)
