Izvor: RTS, 10.Apr.2021, 19:30
Pre osamdeset godina osnovana NDH, potomci žrtava traže osnivanje Memorijalnog centra
Na današnji dan, pre tačno osam decenija, stvorena je Nezavisna Država Hrvatska, pod vojno-političkim patronatom Hitlerove Nemačke. Period koji je nastupio u naredne četiri godine koliko je NDH trajala, predstavlja, prema istoričarima, najsramnije razdoblje hrvatske istorije obeleženo rasnim zakonima, koncentracionim logorima i brojnim zločinima protiv Srba, Roma i Jevreja.
Potomci žrtava svake godine pozivaju na dostojnije obeležavanje današnjeg >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << datuma, a predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta predlaže državi Srbiji da donese rezoluciju o genocidu NDH.
Osnivanje NDH dogodilo se svega četiri dana nakon invazije sila Osovine na Jugoslaviju, na dan ulaska nemačkih trupa u Zagreb. Nemački vojnici su dočekani kao oslobodioci, a Proglas o uspostavi NDH pročitao je na zagrebačkom radiju Slavko Kvaternik, nekadašnji austrougarski oficir i jedan od utemeljivača ustaškog pokreta.
U svom proglasu, Kvaternik je pozvao na sveopštu mobilizaciju i pokornost novoj vlasti, a odmah nakon njegovog obraćanja, spiker je pročitao izjavu lidera Hrvatske seljačke stranke Vlatka Mačeka koji apeluje na saradnju sa novom Vladom. Dva dana kasnije, 12. aprila, Hitler je priznao državnost ove tvorevine, uvrstivši je na taj način u svoj novi evropski poredak.
NDH je formalnopravno bila ustrojena kao monarhija, na čijem je čelu bio kralj "Tomislav Drugi", a zapravo italijanski plemić Ajmone od Aosta, koji svoju kraljevinu nikada nije ni posetio.
Bivši direktor Muzeja Vojvodine i priređivač više knjiga o masovnim zločinima ustaškog režima, Drago Njegovan kaže da je suštinski, NDH bila diktatura fašističkog tipa na čelu sa poglavnikom Antom Pavelićem.
"Ideja o nezavisnoj hrvatskoj državi praktično je začeta 1929. godine uz pomoć fašističke Italije koja je obezbeđivala centre za obuku, finansijsku i političku pomoć. Podrška je dolazila i od pristalica Hrvatske stranke prava koju je osnovao Ante Starčević krajem 19. veka. Program NDH formulisao je Mile Budak tako što je predviđeno osnivanje kompleksa logora - Gospić, Jadovno, Pag, Jasenovac i drugih u kojima je ubijeno više od 700.000 Srba, kao i Roma i Jevreja. Nisu 'uništavani' samo ljudi, već i cela istorija, jezik, pismo, imena i prezimena, vera, crkve, muzeji, društva, sve što je srpsko. Koncept je bio totalni genocid. Poznata je parola koja nije izmišljena: trećinu Srba treba pobiti, trećinu proterati i trećinu pokatoličiti. I na tome se radilo četiri godine", kaže Njegovan.
Bastašić: NDH uživala podršku najvećeg dela hrvatskog narodaPredsednik udruženja Jadovno 1941 Dušan Bastašić tvrdi da NDH jeste formirana uz pomoć fašističke Italije i nacional-socijalističke Nemačke, ali je, kaže, tokom celog svog postojanja uživala nedvosmislenu podršku najvećeg dela hrvatskog naroda.
"Svakog 10. aprila potomci žrtava pozivaju da se ovaj datum dostojnije obeleži jer su zločini snažno obeležili naše i živote naših porodica. Zbog toga nas boli što se 'tiho' obeležavanje 10. aprila opravdava rečima da je to deo naše stradalničke istorije koju ne bi trebalo u toj meri isticati. A ja bih rekao da je to stvar ne samo naše stradalničke, već i pobedničke istorije, jer je goloruk narod, koji je preživeo jedno takvo satiranje, na kraju ipak preživeo", ističe Bastašić.
Završetkom Drugog svetskog rata nestaje i NDH, a Hrvatska dobija republiku u okviru SFRJ. Istoričar Aleksandar Raković podseća da, posle 1945. godine, nije bilo ni pravne, ni političke kazne za genocid i da je trebalo samo pet decenija da duhovi NDH ožive.
"Danas je Hrvatska u Evropskoj Uniji, a ustaštvo i dalje ima brojne primere legalizacije, čak i u državnom sistemu. Tekovine monstruozne NDH vidljive su kroz poklič 'Za dom spremni', koncerte Marka Perkovića Tompsona, nameri da se kanonizuje Alojzije Stepinac. Kada postoje tekovine, postoje i namere, kao npr. one koje je Tuđman devedesetih uspeo da sprovede. Ko bi mogao reći da će posle decenija rokenrola i svega u vreme Hladnog rata doći do takvih zločina kakvi su se desili u Jugosaviji? Prema tome, bilo kakav procvat kulture ili šta god, nisu nikakva garancija da se Srbima neće ponoviti nevolje u kakvima su ranije bili", kaže Raković.
Da se Srbima ne sme ponoviti progon i etničko čišćenje upozorava i Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta.
On je u saopštenju povodom 80 godina od osnivanja Nezavisne Države Hrvatske naveo kako država Srbija treba da donese Rezoluciju o genocidu te kvislinške nacističke tvorevine nad Srbima, Jevrejima i Romima.
Linta se založio i za osnivanje Memorijalnog centra srpskih žrtava genocida NDH i za ustanovljenje Dana sećanja na srpske žrtve genocida NDH.
.jpg)
