Izvor: Politika, 04.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prate medvede preko satelita
Na planini Tari ima oko 40 medveda i svaki ima specijalnu ogrlicu, pa je utvrđeno da za noć prevale i po 60 kilometara
Planina Tara– Da je šumovita planina Tara odvajkada stanište medveda (u ovdašnjim rezervatima ih ima najviše u Srbiji) dobro je poznato. Ne kaže se tek tako „zaštićen ko medved na Tari". Ali da se u novije vreme ove retke životinje satelitski prate, kretanje njihovo nadzire i medveđi život do detalja naučno istražuje, nedovoljno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je poznato. Saradnjom JP „Nacionalni park Tara" i beogradskog Biološkog fakulteta utemeljena je stalna briga o medvedima, pa neki od njih, kakvo je vreme došlo, ne mogu više nezapaženo tumarati po šumama i gorama.
Stručnjak za ove životinje sa kojima je imao mnogo bliskih susreta, a i knjigu o njima napisao, Miodrag Petrović, rukovodilac službe nadzora u Nacionalnom parku, popularnih rendžera, objašnjava kako to rade:
– Medveda uhvatimo u specijalne zamke, da mu se bol ne nanosi, zatim uspavamo, obavimo određena merenja, a onda ga „markiramo" ogrlicom. Ona omogućava da satelitski pratimo njegovo kretanje. U ogrlici je baterija koja traje oko dve godine. Za to vreme, pošto ga vratimo u prirodu, možemo nadgledati kuda se kreće. Na svaki sat stiže signal gde se nalazi, i to se nanosi na kartu. Vrlo su pokretljivi, za noć i 60 kilometara mogu da pređu. Jedan je, recimo, išao veoma daleko, bez pasoša prelazio granice. Odavde prvo u pravcu Raške, pa nazad preko Uvca dohvatio crnogorsku granicu, zatim prešao na bosansku teritoriju, posle čega se opet vratio na Taru. Evo ga sada ponovo u bosanskim planinama.
To, po Petrovićevim rečima, medved čini u potrazi za svojim prirodnim staništem koje mu daje mir. Hrana mu je važna, ali važnije je da ga niko ne uznemirava. Još je davno napisano da medved u životu ima dva problema: kako da nahrani svoje veliko telo, ali i kako da to telo sakrije.
Smatra se da na Tari poslednjih godina ima oko 40 medveda, više nego u minulih decenija. Nekad davno bilo ih je pedesetak, ali ratna dešavanja preko Drine prepolovila su taj broj. Reč je o mrkom medvedu, najvećem sisaru koji nastanjuje retkim vrstama prebogate prostore ove planine. Medveđe brojno stanje, kažu u Nacionalnom parku, prati se preko prihranjivanja na hranilištima. Ova životinja je značajna u ekološkom smislu, svaštojed koji upotpunjuje lanac ishrane. Do 2003. bio je zaštićen lovostajem, a od tada štiti ga zakon.
U Srbiji, osim na Tari, medveda ima i u planinama istočne Srbije i na Šar-planini. Po brojnosti ovih životinja, Srbija je iznad evropskog proseka, kod nas ih je od sedam do osam medveda na 1.000 hektara planine. Postoji predlog da Tara postane reprodukcioni centar medveđe vrste za celu Srbiju. Nedavno su, dodaje Petrović, odavde dva primerka poslata u istočnu Srbiju, u Despotovac. Ženka sa ogrlicom za praćenje i mužjak, koji je samo obeležen radi prepoznavanja.
– Na planini Tari medveda ima u kanjonima Drine, Dervente i Rače, kao i na planinskom platou – napominje naš sagovornik. – Vrlo retko ga ljudi mogu sresti. Jedino na hranilištima ili, slučajno, čobani kraj ovaca. On se uvek sklanja od čoveka. Verovatnoća je jedan prema 10.000 da ga čovek sretne. Ima ljudi koji decenijama rade u Nacionalnom parku, meštana koji po selima Tare žive, a da nikada medveda nisu sreli. Vešt je, ima izvanredan njuh, dobro vidi, a najbolje čuje, pa izbegava opasnost. Priđe on, katkad, i bliže naseljima, pređe asfaltni put, ali ga je teško primetiti.
Šef rendžerima na Tari imao je tu „čast" da lično nabasa na velikog mrkog medveda, prvi put još pre dvadesetak godina, na seoskom području Jagoštice.
– Noge su mi se odsekle – ne krije iskusni Miodrag Petrović. – Naleteo sam, ne nadajući se, na ogromnog medveda. Samo nas je desetak metara delilo. On je arlauknuo, a ja se od straha, refleksno, prosto svalio na zemlju. Ipak, životinja se primirila i udaljila niz obližnju livadu. Sledeći susreti koje sam imao sa medvedom bili su drukčiji, uglavnom na hranilištima, gde sam ga očekivao i pratio radi istraživanja i pisanja knjige. Obazrivo, s tim što sam tada ja gledao njega, dok on mene nije video.
Branko Pejović
[objavljeno: 05.07.2008]
