Izvor: S media, 23.Jul.2011, 23:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povećan broj samoubistava
U Srbiji, kao i u celoj Evropi, od početka ekonomske krize porastao broj samoubistava. Za dve godine ubilo se 2.622 ljudi. Muškarci stariji od 50 godina najčešće dižu ruku na sebe.
Tokom prošle i pretprošle godine u Srbiji se ubilo čak 2.622 ljudi.
Prema podacima MUP, u 2009. je izvršeno 1.389 samoubistava - 1.041 su počinili muškarci, a 348 žene. U najvećem broju slučajeva ruku na sebe digle su osobe starije od 51 godine (875), >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << zatim između 36 i 50 godina (322) i između 19 i 35 godina (188).
Prošle godine su ove brojke za 11,2 odsto manje, ali je struktura slična. Od 1.233 samoubistva, 939 su izvršili muškarci, a 294 žene. Njih 632 je bilo starije od 51 godine, 185 je imalo između 36 i 50, a 144 između 19 i 35.
Vrućina kao okidač za suicid
Mladi dižu ruku na sebe zbog ljubavi i nerazumevanja
Milion ljudi u zoni sive ekonomije
Da su povećan broj samoubistava i ekonomska kriza u direktnoj vezi nije specifičnost naše zemlje.
Pokazuje to i najnovije istraživanje objavljeno u uglednom medicinskom časopisu ”Lanset”.
Nagli skok broja samoubistava zabeležen je u državama Evropske unije baš 2009. godine, kada je udario ekonomski cunami.
Od 2007. do 2009. broj suicida je porastao između pet i 17 odsto, kako u kojoj zemlji, što se direktno dovodi u vezu sa nezaposlenošću, padom standarda, naglim siromašenjem i svim onim što je kriza donela.
Najgore u Grčkoj
Stanje je najgore u Grčkoj, gde je samoubistava 17 odsto više nego pre četiri godine, kao i u Irskoj - 13 odsto. Manje suicida je zabeleženo u onim zemljama u kojima je jaka socijalna država ili tamo gde se kriza gotovo nije ni osetila, kao u Austriji.
Srbija, dakle, bar po ovim crnim brojkama, prati svetske trendove.
- Od 2004. do početka 2010, do kada smo vodili precizniju evidenciju, ubilo se 76 privrednika i preduzetnika - kaže Dragoljub Rajić, iz Unije poslodavaca Srbije. - Najveći broj je imao male firme sa 10-15 zaposlenih, ali bilo je i nekih krupnijih biznismena, koji su zapošljavali po sedamdesetak ljudi. Ušli bi u nelikvidnost ili u stečaj, dugovali velike pare i imali i sami veliki broj dužnika, bez izgleda da skoro naplate potraživanja. Morali su da prodaju imovinu, stan, očevinu...
Samo u grupaciji firmi koje se bave telekomunikacionim radovima ubilo se troje ljudi. Rajić veruje da se trend nastavio jer se uslovi poslovanja nisu popravili i dužnički lanci nisu prekinuti, ali precizne evidencije od prošle godine nema. Tu i tamo čuje se za neki slučaj, i to je sve.
Da je poslednjih godina sve veći broj ljudi u depresiji potvrđuje i psihoterapeut Zoran Milivojević.
On kaže da u depresiju padaju oni koji sebe izjednačavaju sa svojim statusom, pa ako se osete kao gubitnici, odjednom počinju sebe da preziru: ”Drugi su se snašli, ja nisam”, ”Nesposoban sam”, ”Ništa ne vredim”. U krajnjem slučaju, izlaz traže u suicidu.
- Ovo se posebno odnosi na preduzetnike koji izjednačavaju sebe sa firmom, svoj ugled sa njenim uspehom. Pre krize su uzeli kredite ne pretpostavljajući šta će se desiti, i odjednom su izgubili oslonac zbog neuspeha - kaže Milivojević, i dodaje da običan svet, u principu, malo drugačije gleda na sve to jer je dugo u permanentnoj krizi zbog ratova i embarga. Ali, problem nastaje kad izgube nadu. - Ljudi su u stanju svašta da prežive dok čekaju i veruju da će jednom biti bolje. Pesimizam, međutim, u poslednje tri godine raste, pa statistika pokazuje da smo najpesimističnija nacija u Evropi. Ljudi su izgubili nadu da će se nešto promeniti. EU je na sve dužem štapu, a zamene koja bi ih stimulisala nema.
Žene lakše izlaze iz krize jer imaju više uloga - one su i poslovne žene, i majke, i domaćice. Ako im ne ide na poslu, ići će im u ljubavi, ili u porodici. Nalaze druge oslonce. Od njih se ne očekuje da neminovno obezbede porodicu, kao od muškaraca, zaključuje naš sagovornik.
(Novosti)
.jpg)
