Izvor: Press, 20.Okt.2012, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poslovanje na ivici zakona

Granica Posrednici pri naplati koji posluju u našoj zemlji često prelaze sve granice pristojnosti prilikom pokušaja da naplate dug

Uterivanje dugova je, zahvaljujući propasti srpske ekonomije, trenutno jedan od najunosnijih poslova u Srbiji. Dovoljan je neotplaćen kredit u banci, dug za telefon ili nevraćanje privatne pozajmice da očekujete na kućnu adresu prvo upozoravajuće pismo, a potom i posetu agenata iz agencija za naplatu dugova.

Sami podaci o broju >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << dužnika i novcu koji bi mogli da naplate su prilično nepouzdani, jer agencije za naplatu nisu baš izdašne u davanju informacija. Iako zvuči čudno, primera radi, na internetu se može pročitati da samo agencija „EOS Matriks" traži naplatu od 80.000 građana i firmi u Srbiji koji duguju ukupno 40 miliona evra. Ako je verovati pomenutim podacima, jednostavna računica kaže da ako u Srbiji trenutno posluje 11 firmi za naplatu dugovanja, suma koji oni treba da „uteraju" je bar 10 puta veća od pomenute.

Prema rečima advokata Marka Vukomirovića, agencija posluje tako što potpisuje ugovor sa bankom za otkup duga, pa ako banka od dužnika potražuje 100 dinara, agencija „otkupljuje" dug za 80 dinara i onda uterivači dugova, u zakonskim okvirima, počinju da pritiskaju neplatiše.

- Zakon o obligacionim odnosima dozvoljava firmama da prenesu dug na treće lice, tako da agencija ima pravo da traži novac koji je preuzela od, recimo, banke - kaže Vukomirović.

Dolaze i na vrata

Međutim, u samom startu se postavlja problem legalnosti celog posla, pre svega zbog neovlašćenog korišćenja podataka o dužniku. Agencija, prema rečima Vukomirovića, na dva načina može da dođe do ličnih podataka. Često i u samom ugovoru sa firmom postoji klauzula koja dozvoljava prenošenje podataka ili agencija za naplatu jednostavno dobija podatke iz preuzetih ugovora.

- U principu, jedino što neka agencija za naplatu dugova može da koristi je broj lične karte koji je upisan u sporni ugovor dužnika - govori Vukomirović.

Što se tiče samog postupka „uterivanja" duga, agencije imaju pravo da poštom obaveste neplatišu da će morati da plati dug. Sledeći korak je utuženje i to su jedini legalni načini na kojima funkcioniše naplata duga. Ukoliko procenjuju da je potrebno unajmiti sudskog izvršitelja, onda firme za naplatu moraju da traže dozvolu od suda.

- Svi drugi načini, kao što su učestali pozivi telefonom, dolazak na kućnu adresu ili bilo koja druga vrsta pritisaka su nelegalni - izričit je Vukomirović.

Rupe u zakonu

Obilje zakonskih rupa u oblasti naplate dugovanja daje i dovoljno prostora agencijama da rade na ivici zakona. Narodna banka Srbije je prošle godine preporučila bankama da ne prodaju kredite.

Ono što važi za banke ne važi za ostala preduzeća, tako da mogu nesmetano da rade sa svim ostalim firmama. U principu, dovoljno je samo da se predstave kao „posrednici" u poslu naplate dugovanja, to jest da rade na proviziju i mogu normalno da se bave ovim poslom.

Međutim, u praksi to funkcioniše malo drugačije. Naša sagovornica Sanja P. (28) imala je vrlo neprijatno iskustvo sa agencijom za naplatu dugova i to zbog navodno neizmirenog duga od samo 1.690 dinara. Iako je ona uredno platila svoj telefonski račun, došlo je do greške u sistemu operatora, koji nije gubio vreme i slučaj prosledio agenciji.

- Platila sam račun, a onda je u sanduče stiglo pismo kompanije u formi pretnje jer se jasno naglašava da će preduzeti sve mere koje uz telefonske pozive uključuju i „posete radi ličnog kontakta". Zapanjila sam se da neka takva firma sada ima moje ime i prezime, adresu, ali čak i matični broj! Posle desetak dana dobila sam izvinjenje od operatora jer nisu proknjižili moju uplatu na vreme. Razmišljam sada da ja njih tužim zbog ove neprijatnosti - govori Sanja.

Nadležni u agencijama za naplatu dugovanja sa kojima smo razgovarali uglavnom nisu bili raspoloženi da pričaju o svom poslovanju. Jedan od retkih koji je hteo da razgovara je Đorđe Živanović, direktor konsultantske kompanije „Kofas".

- Mi se, za razliku od drugih agencija, ne bavimo otkupom duga, nego radimo kao posrednici pri naplati. To znači da ostvarujemo zaradu isključivo od provizije, to jest ostvarujemo zaradu samo ako uspemo da naplatimo dug za klijenta - objašnjava Živanović.

Moraju da obaveste

Živanović kaže da je sam dug pre svega stvar koju klijent treba da reguliše, kako bi u svom biznis-izveštaju imao čist račun.

- Dužnicima nudimo sve pogodnosti, kao što je izmirenje duga na rate. Šaljemo pozive i opomene i ponekad dolazimo na vrata. Mada, to izbegavamo u 99 odsto slučajeva. Mi smo ekonomisti, a ne „ljudi u crnom" - govori Živanović.

Niko neće javno da govori

U pokušaju da dođemo do preciznijih podataka o broju dužnika, kontaktirali smo sa četiri firme koje se, između ostalog, bave naplatom dugovanja. U firmi „Melon Serbia" rečeno nam je da nisu raspoloženi da razgovaraju sa novinarima. U „EOS Matriksu" nam je rečeno da je generalni direktor, koji je jedini ovlašćen da daje izjave medijima, na službenom putu. Ova firma je ispostava nemačkog preduzeća, čiji je zakonski zastupnik Republika Makedonija. Uplaćeni kapital ovog preduzeća od 12. jula 2005. godine iznosi 4.014 evra.

U preduzeću „Kreditreform" su ljubazno uzeli podatke i rekli da će se javiti, što se nije dogodilo. Slično je bilo i sa firmom „Vip šiping end lodžistiks".

Kao posrednik, firma „Kofas" preporučuje klijentima da koriste advokate za naplatu duga. Prema Živanovićevim rečima, „Kofas" od početka 2012. godine ima 43.482 dužnika sa ukupnim dugovanjem od 306 miliona dinara. Prosečno dugovanje iznosi 10.000 dinara za fizička lica, a najveći broj pravnih subjekata ima dug od milion dinara.

- Prosečna starost potraživanja, to jest dani kašnjenja najvećeg broja fizičkih lica je 90 dana, a za pravne subjekte 180-720 dana - kaže Živanović.

Jedna od obaveza koju imaju firme koje su prodale dug agenciji jeste da obaveste dužnika, što se uglavnom ne dešava.

Brojke

10.000 dinara je prosečan iznos duga za fizička lica

1.000.000 dinara je prosečan iznos duga za pravna lica

90 dana je prosečan period kašnjenja otplate nekog duga fizičkih lica pre nego što ga preuzmu uterivači

180-720 dana je prosečan period kašnjenja otplate nekog duga pravnih subjekata pre nego što ga preuzmu uterivači

43.482 dužnika sa ukupnim dugovanjem od 306 miliona dinara ima firma „Kofas"

Nastavak na Press...