Izvor: B92, 20.Nov.2011, 22:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poslodavci neće kandidate iz klupe

Beograd -- U gotovo svim oglasima za posao traže se kandidati sa iskustvom od dve, tri, pet godina, jer poslodavci ne žele na obuku da troše vreme i novac, piše Blic.

Trećina preduzeća nije zadovoljna postojećom ponudom radne snage u Srbiji, jer veliki broj mladih nakon završetka fakulteta, prema njihovim ocenama, nije u stanju da samostalno obavlja posao u struci.

Elektrotehničari, građevinci i informatičari su među retkima kojima obuka često nije potrebna. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje trenutno je 202.299 mladih starosti do 30 godina. To je 27,4 odsto od ukupnog broja nezaposlenih. Fakultetske diplome ima skoro 23.000 ljudi, ali nažalost, njihova zanimanja ili nisu tražena ili njima samima nedostaje iskustvo na kojem poslodavci insistiraju.

Vesna Fabian, rukovodilac Centra za dodatno obrazovanje NSZ, kaže da trećina poslodavaca smatra da je potrebna dodatna intervencija radi podizanja znanja i kompetencija nezaposlenih.

"Univerzalno očekivanje od zaposlenih je da budu timski radnici, da brzo donose odluke, da razviju veštine znanja jezika i rada na računaru. Problem je i što imamo relativno nizak procenat ljudi koji završe fakultete, oko šest odsto, a drugi problem je što struktura ljudi koji završe fakultete nije odgovarajuća. Na primer, puno se školuju menadžeri i pravnici, a nedostaju stručnjaci u oblasti informacionih tehnologija i elektrotehnike. Njih verovatno treba više školovati, a smanjiti kvote kod menadžerskih zanimanja", kaže Vesna Fabian za „Blic”.

NSZ je nedavno Ministarstvu prosvete poslala pregled stanja na evidenciji, gde je navedeno koji profili se najviše, a koji najmanje traže.

"To može biti konkretna informacija koju Ministarstvo može iskoristiti prilikom formiranja upisnih kvota, pre svega na fakultetima", kaže Fabian.

Poredeći broj nezaposlenih sa brojem slobodnih poslova koje su poslodavci prijavili NSZ u toku prošle i ove godine, očekuje se da će najtraženija zanimanja i u narednom periodu biti u oblasti informacionih tehnologija, zatim inženjeri elektrotehnike, ekonomisti/finansije, kao i grafičari, inženjeri građevinarstva - projektovanje, knjigovođe, oftalmolozi i ginekolozi.

Posebna obuka nije potrebna ni mašinskim inženjerima. Oni su posebno traženi u Kragujevcu, pre svega zbog dolaska „Fijata" i „Fijatovih" kooperanata. To potvrđuje i Ljiljana Petrović, direktorka Filijale NSZ, koja navodi da do posla lako dolaze i mašinski inženjeri koji dobro znaju engleski jezik.

Glavne zamerke privrednika u Srbiji su na školstvo, jer školuje kadrove koji nikom ne trebaju. Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, smatra da su studenti i učenici taoci određenih katedri, pogrešnih programa koje u najvećem delu čuvaju profesori kako bi održali svoje pozicije, a ne da bi ih obrazovali za buduća vremena.

"Kao predsednik Unije tekstila, razgovarao sam sa pet dekana primenjenih akademija u nameri da im kažem da kadrovi koji dolaze do nas nisu elementarno osposobljeni za bavljenje određenim poslovima. Nažalost, tada sam shvatio da su oni taoci njihovih sujeta, profesorskih iluzija. Recimo, na Akademiji primenjenih umetnosti nemate predmet estetike, predmet teorije forme, nemaju praktičnu nastavu."

Sve to govori koliko je praktični deo nezastupljen, a on je suštinski, jer jedna primenjena akademija bavi se načinom na koji se određena teorijska znanja primenjuju u praksi - kaže Knežević za „Blic”.

Nakon toga je, kako kaže, napravio Centar za industrijski trening u svojoj fabrici i o svom trošku.

"Uzeo sam petoro studenata generacije. Počeli smo ih obučavati na mašinama kako bi shvatili čime treba da proizvode odevni predmet. Dali smo im da šiju, da prave konstrukciju, da probamo njihove predmete. Da prodamo, pa da krajnji kupac kaže da li su to dobro uradili ili ne. To bi trebalo da bude prijemni ispit za akademiju. Studenti znaju kako izgleda kostim u antičkoj Grčkoj, znaju sve o Van Gogu, ali da naprave majicu i blejzer... E, samo to ne znaju", navodi Knežević.

Nastavak na B92...

B92: Raste zaposlenost ili neće na biro?

SEEbiz.eu: NSZ: Manji broj nezaposlenih