Izvor: RTS, 16.Okt.2015, 00:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednji beogradski parfemdžija
Nenad Jovanov poslednji parfemdžija u Beogradu ponosi se porodičnim poslom koji traje 61. godinu. Jovanov kaže da je njegova profesija izbrisana u Zavodu za statistiku jer nema bar još dvoje kolega, vode ga kao ostale delatnosti. Porez plaća kao proizvođač deterdženata. Sistem ga jedva prepoznaje, ali on ne odustaje od porodične tradicije.
Isto kao 1954. godine, nije muzej, već porodična radnja >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << koja posluje više od 60 godina. Boce za eterična ulja, parfeme, pumpica za probu, skoro sve je iz tog perioda. Nameštaj je malo stariji, iz prve radnje otvorene 1941. uoči rata. Zanat je preživeo, trgovalo se kako je moglo.
"Vrlo često su pojedini artikli promenili vlasnika, ne za novac, nego za neku vrstu robne razmene", priča Nenad Jovanov, vlasnik radnje za proizvodnju kozmetike i parfema.
U posleratnim godinama propisi su zatvorili porodičnu radnju, 1948. privatna trgovina nije bila poželjna. Šest godina kasnije, vlast želi radnom narodu da ponudi nešto više od osnovnih namirnica, ponovo je otvoren prostor za mali porodični posao. Počinju ispočetka, o čemu svedoči jedna fotografija.
Jovanov kaže da ona predstavlja dogovor oca i majke o novom početku, početku iz nule. Na toj fotografiji umesto nekih uobičajenih osmeha na licu se vidi dosta brige.
Nenad Jovanov sada sam vodi posao. Rado se seti 50-tih i 60-tih godina. Za 23 porodice u Beogradu koje su proizvodile kozmetiku i parfeme, to je kaže, bilo zlatno doba. Na slajdu je sačuvana reklama iz tih dana, emitovana pre početka svakog filma u beogradskim bioskopima.
Reklamiralo se i širom Srbije, iz aviona bacali su letke, uglavnom tamo gde je vašar.
"U Šapcu se desio jedan incident, manipulant nije otvorio paket sa lecima i on je pao i uplašio ljude. Tata je imao i poziv od strane policije", kaže Jovanov.
Fiskalna kasa, jedna je od retkih stvari iz 21. veka, ali u njoj je sve manje šifri za artikle koji se prodaju. Nekada poznati po lakovima za nokte i ruževima, od devedesetih nisu u ponedi.
Ali i dalje je tu mašina koja ih je pravila. Vrela masa izlivala se u kalupe, i ubacivala u futrolice koje majstora odavno koštaju više nego da kupi industrijski proizveden karmin.
Iako nije upotrebljena više od dvadeset godina na njoj su još vidljivi tragovi nijansi ruževa - nekada omiljenih među beogradskim damama.
Mušterija ima. Ali kupuju manje i ređe. Neretko, ako je na kraju meseca na nuli, Nenad je zadovoljan. Ne očekuje pomoć države, ali makar malo manji porez olakšao bi posao starom zanatliji.
"Svakako bi nam to omogućilo da lakše preguramo i da izmirimo obaveze, a i da nam ostane dovoljno novca za prirodni obrt", kaže Jovanov.
Neke od parfema pravi poslednji put, jer nestaje i originalnih esencija. Kada ovaj parfemdžija napusti posao, neće imati ko da ga nasledi. U Beogradu će biti zatvorena i poslednja radnja u kojoj se po starom receptu pravi kozmetika i parfemi.
