Izvor: Politika, 18.Dec.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednja zakletva vojnika
Kraj epohe redovnog služenja vojnog roka obeležen prisustvom načelnika Generalštaba i brojne rodbine vojnika
„Seko, slikaj me s puškom, al’ me uhvati celog u kadru”, viče mladi Valjevac Aleksandar Stajić, pošto se nekako otrgao iz majčinog i očevog zagrljaja. Majka Jelena, kao svaka majka. Red suza, pa red osmeha: „Mamin vojnik”, nežno će ona. Njegova sestra Aleksandra se smeje, Aleksandar pozira, a zatim pita dvojicu drugara iz Valjeva: „Nego, koliko ću >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da služim? Šest meseci? Možda dobijemo skraćenje.”
Valjevci su kamuflirali šljivovicu u polulitarsku flašu kisele vode. S obzirom na napade smeha, sigurno je da su poneli i „strateške rezerve”, pa Aleksandru nude gutljaj: „Gušter se tek ispilio, a već bi da ide kući.”
Ali mladi regrut nije običan gušter, kao što to nisu ni stotine njegovih kolega mladih vojnika, pripadnika decembarske klase, poslednje generacije na redovnom odsluženju vojnog roka. Svečanim polaganjem vojničke zakletve završena je epoha koja je odredila sudbine čitavih generacija. Nema više regrutacije i ispraćaja u šatorima, vojnike više neće pratiti na železničke stanice kolone njihovih vršnjaka, očevi više neće zadržavati knedlu u grlu dok ućutkavaju svoje žene i kažu im: „Pusti ga, postaće čovek“... I zato je u kasarni u Jakovu, u snežno prepodne, bilo jasno svim učesnicima da se događa istorija.
„Zaklinjem se svojom čašću da ću čuvati i braniti nezavisnost, suverenitet i teritorijalnu celovitost Republike Srbije”, ponavljali su tekst vojničke zakletve mladići, a jedan od podoficira iz Trećeg centra za obuku, koji više od 30 godina guli čizme, došapnuo je kolegi da je to najglasniji horski vojnički glas koji je ikada slušao. Bila je to poslednja zakletva.
Ni načelniku Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovniku Miloju Miletiću, trupnom oficiru koji je još od komandovanja vodom gledao stotine ovakvih svetkovina, nije bilo svejedno. Održao je protokolarni govor, pomenuo je da je Srbija na putu da dobije jaku i modernu vojsku, da će prelaskom na profesionalnu vojsku Srbija dobiti savremeni odbrambeni sistem, ali kada se sve završilo, spustio se sa bine na pistu i čestitao gotovo svakom mladiću koji je potpisao zakletvu. „Da li ste znali da niste morali da se prijavite”, pitao ih je Miletić. To pitanje u ledeno subotnje prepodne postavljali su i ostali. Momci su mogli da uhvate krivinu, da se ne odazovu, mogli su da urade šta god su hteli, ali poslednji gušteri Srbije su, priznao je jedan kapetan iz kasarne, „najbolja vojska koju je video”.
„Nego šta, nego da će da se odazove. To mu je škola života. Naučiće da sprema krevet, da se brine o sebi, da prestane da bude mamina maza”, priča Ivan Marković. Gleda sina Milana koji onako visok, sa automatskom puškom obešenom o rame, izgleda prilično respektabilno za jednu maminu mazu. „Konačno, postao je vojnik. Šteta što se ukida redovni vojni rok. Samo tako se od deteta postaje muškarac”, prilično depresivno nastavlja otac Ivan. Brzo se zbližava sa još jednim ocem, Slobodanom Borićem. On je došao da podrži svoju ćerku Marinu, jer je juče i vod devojaka, profesionalnih pripadnica vojske, izgovorio tekst zakletve.
Kada je još proletos najavljeno da posle 1. januara 2011. neće biti redovnog služenja vojnog roka, generacije sazrele za vojsku ponašale su se po klasičnoj srpskoj mentalitetskoj matrici: „Ti ćeš da mi kažeš da ne mogu u vojsku?” I došli su. Jedan od klinaca iz unutrašnjosti pisao je ministru odbrane Draganu Šutanovcu da ga preko veze, kako zna i ume, ubaci u stroj.
„Decembarska klasa se odazvala gotovo stoprocentno”, saopštio je juče general Miletić.
Kada hiljade kandidata za pešadince i ostale rodove i vidove izvrše juriš na kasarne od nove godine, boreći se prsa u prsa za mesto profesionalnog vojnika, možda će mnogi od momaka koji su u Jakovu uzvikivali poslednju zakletvu biti među njima. Ali i oni koji posle šest meseci obuku „civilku”, pamtiće zauvek tih šest meseci. Vremenom će se te uspomene naduvavati, a decembarska klasa Vojske Srbije zaista će imati šta da ispriča.
Aleksandar Apostolovski
-----------------------------------------------------------
„Marš na Drinu”, Ceca i Dragana
Većina vojnika tokom prethodnih decenija najveću posetu, a mnogi i jedinu, imali su tokom zakletve. Služilo se daleko od mesta stanovanja, širom bivše Jugoslavije. Dolazili su obavezno roditelji, braća, sestre, devojke… U vreme kada nije bilo digitalnih aparata u JNA nije se moglo tek tako slikati po kasarnama, pa generacije bivših vojnika kao uspomenu imaju upravo – sliku sa zaletve. Zakletve je nekada pratila revolucionarna muzika. Juče u Jakovu vojnici su potpisivali zakletvu uz melodiju „Marš na Drinu” i hitove Svetlane Cece Ražnatović i Dragane Mirković.
objavljeno: 19/12/2010
