Izvor: Danas, 16.Sep.2015, 08:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posao u partizanskom stilu (2)
Ukazaću da je ove godine komisija ostala bez prošlogodišnjeg predsednika, ugledne profesorke Filološkog fakulteta u Beogradu i još jedne članice (jer su iz protesta dale ostavku, budući da su zbog učešća u radu komisije završile na sudu i gubile nerve dokazujući da nisu bile u "sukobu interesa"). Tako smo iznenada dobili dva nova člana. U 7. članom sastavu bilo je šest doktora, profesora i naučnika, a na polovini rada sam ja bio počastvovan da vodim komisiju i pravdam odluke komisije >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << pred javnošću.
Naš zadatak je bio da za šest dana (svakog po četiri sati dnevno, posle toga se gubi koncentracija) pregledamo prijavljenih 3.560 knjiga sa priloženom dokumentacijom. Moralo je da se radi brzo, jer, da smo svakom naslovu posvetili samo 10 minuta to bi zauzelo 60 dana neprekidno po 5 sati - nemoguća misija. U takvoj brzini i jurnjavi naravno da je nešto moralo da promakne. I više nego što je tabloidna medijska javnost mogla da pretpostavi. Bilo bi divno kad bi bezazlena knjiga Suzane Mančić bila naša jedina greška (za mene još neobjašnjiva, priznajem). Mi živimo u ideološki podeljenoj zajednici, na humanističkim katedrama, u SANU i književnim udruženjima, jaka je kleronacionalistička struja. Desetak knjiga ovog trovačkog smera (uzdizanje četništva, bljuvotine o titoističkom jednoumlju, relativizovanje genocida i ratnih zločina) prošlo je uz protivljenje dr Ješe Denegrija i mene. Ali, šta da se radi!
U pravilniku su pobrojani žanrovi i kategorije knjiga: beletristika (domaća i strana), teorijska i referentna književnost; rečnici, hrestomatije i enciklopedijski radovi; likovne umetnosti i mediji (grafički romani i stripovi), književnost za decu. Pošto u 90 odsto naših gradova nema dobro opremljenih knjižara, dogovorili smo se da ravnomerno pokrijemo sve pomenute oblasti. Uz važnu napomenu, koja je izazvala neke žučne sporove: da se ne ponašamo pri izboru elitistički, da u oblasti proze poštujemo nove žanrove (krimi romane, horor priče, ljubavne romane). I u teoriji književnosti, od radova Aleksandra Flakera i Stanka Lasića, do proučavalaca kiča kao što su Aleksa Čelebonović, Đilo Dorfles, Abraham Mol, takozvana trivijalna književnost dobila je svoje mesto, da ne pominjemo da su čitaoci i sami otkrili nešto čime su se bavili Rolan Bart i Klajv Džejms. Neki izdavači su svih ovih godina negodovali nudeći restriktivnu podelu na pravu i lažnu književnost, što ne deluje ozbiljno. Naravno, kad smo su se susretali sa ponudom naših izdavača, pogotovu onih koji industrijski izbacuju nekoliko stotine knjiga ove vrste godišnje na tržište, gledali smo da lestvicu ne postavimo previše nisko.
Ukazujem na pritisak esnafa književnih stvaralaca, a u Srbiji kad se sabere članstvo nekoliko književnih udruženja, sve đuture oko 3.000 pisaca. Svi oni uporno pišu i objavljuju romane, priče i poeziju, a zbog gubitka stalne i relevantne književne kritike, teško bi mogli da se pomire sa činjenicom da je 90 odsto ove domaće proizvodnje osrednje ili bezvredno. Druga načelna primedba davno usvojenom pravilniku (2003 godine), je: zašto se knjige otkupljuju bez knjižarskog rabata (znači isplaćuje se izdavaču 50 odsto cene). Pa jednostavno zato što u ovoj vrsti otkupa gube samo knjižari (a oni se jedini ne bune).
Gledao sam kako se završio otkup. Od 3.560 ponuđenih knjiga, komisija je probrala nešto manje od 2.000 knjiga, a onda su bibliotekari odabrali 175.037 knjiga, unutar ukupnog budžeta za ovogodišnji otkup (100 miliona dinara, prošle godine i 20 miliona više). Kad sam pogledao šta su bibliotekari otkupili po naslovima, tu svako ima pravo da zaključuje. Tabloidi su povukli priču na rad S. Mančić, njena knjiga je otkupljena u 112 primeraka. Iznenadilo me je da je opsežna, kritička biografija Dž. D. Selindžera otkupljena sa 131 primerkom, a Ničeov "Kako je govorio Zaratustra" - 134 primeraka. Stvari nisu tako mračne.
Komisija je na moj predlog, mimo pravilnika, uvela oznaku "zvezdica" za posebno značajna izdanja. To nije bilo obavezujuće. Ipak, mislili smo da će naša preporuka (ipak, podvlačim, neobavezujuća) većini bibliotekara biti od pomoći. Ne bih imao ništa protiv javnog otvaranja rasprave o radu komisije i promeni pravilnika, a to je moglo da učini Ministarstvo kulture. Zašto to nije učinilo, nije moje da nagađam. Inače, o pojedinim primedbama komisiji da je rešavala "burazerski", da je ponudila knjige za plažu, mogu da odgovorim blagim osmehom: no comment.
